John Norton Loughborough (1832 – 1924)

John N. Loughborough

John N. Loughborough

Dž. N. Lofborov je bio sin metodističkog propovednika i postao je Adventista koji drži subotu kroz rad Dž.N Endrjuza 1852-ge. Odmah je počeo da propoveda i zaređen je 1854-te. On, uz D.T Burdoa, je bio naš prvi misionar koje je poslat u Kaliforniju 1868-me. Lofborov je bio prvi koji je zaređen u ono što će kasnije biti poznato kao crkva Adventista Sedmoga Dana. Ovo se desilo kada je imao svega 22 godine. Kao i mnogi rani adventisti i Lofborov se veoma zainteresovao za literarni rad. Lofborov je odista bio veliki pionir koji je koristio svoje talente u razvoju dela gde god je bilo potrebno. Starešina Lofborov je bio pokoran nebeskim vizijama i Bog ga je koristio na silan način za svoje delo. Kao svedok osnivanja crkve Adventista Sedmog Dana, postao je prvi istoričar denominacije pišući knjigu Uspon i Napredak Adventista Sedmog Dana, koju je pratio Drugi Veliki Adventni Pokret. On je, takođe, bio autor i manjih knjiga. Svoje poslednje godine provep je u sanatorijumu Sveta Helena, gde je preminuo u miru 7. Aprila, 1924-te u dobkoj starosti od 92- godine. Njegova sahrana je održana u crkvi Svete Helene, koja je bila jedn aod prvih crkava koje je izgradio u Kaliforniji pedeset godina ranije. “Pustite da starešina Lofborov uradi delo koje pati da bude urađeno u crkvama. Gospod bi učinio da se njegov glas čuje kao Jovanov, govoreći stvari koje je video i koje je čuo, koje je sam iskusio u usponu i napretku poruke trećeg anđela.” {E. G. White, 1888 Materials, p. 716}

PITANJA ZA BRATA LOFBOROVA

BRATE VAJT: Molim Vas da sledeće pitanje date, ili pošaljete, Bratu Lofborovu radi pojašnjenja. W. W. GILES. Toledo, Ohio.

PITANJE :  Postoji li ozbiljna zamerka na doktrinu trojstva?

ODGOVOR:

Postoje mnoge zamerke, ali zbog ograničenosti prostora smanjićemo ih na samo sledeće tri:

1. Suprotna je zdravom razumu.

2. Suprtona je Bibliji.

3. Njeni koreni su paganski i pogrešni.

Ovim tačkama ćemo nakratko posvetiti pažnju po redu.

1. Nije u sprezi sa zdravim razumom da govorimo da je tri bića jedno i da je jedno troje. Ili kako neki kažu i nazivaju Boga “trojedinim Bogom” ili “troje-u-jednom-Bog.” Ako su Otac, Sin i Sveti Duh svo troje Bog, to bi bilo tri Boga; je tri puta jedan nije jedan, već tri. U nekom smislu oni jesu jedno, ali ne u ličnosti, kao što tvrde oni koji zagovaraju trojstvo.

2. Kontradiktorno je svetom pismu. Skoro svaki deo Novog Zaveta koji otvorimo i govori o Ocu i Sinu, predstavlja njih dvoje kao dve posebne osobe. Samo Jovanova sedamnaesta glava je dovoljna oda odbaci trojstvo. U tom poglavlju Hrist preko četrdeset puta govori o svom Ocu kao o osobi koja je različita od Njega. Njegov Otac je na nebesima a On je na zemlji. Otac Ga je poslao. Dao mu je one koji veruju. On tada ima da ode k Ocu. U ovom svedočanstvu On pokazuje u kom smislu su on i Otac jedno. To je isto kao što su i pripadnici crkve jedno. “Da svi jedno budu, kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svijet vjeruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno.” Jedno umom i srcem. Jedno u planu spasenja koji je izrađen čovekovog spasenja radi. Pročitajte sedamnaestu glavu Jovanovu i vidite da li ovo potpuno potkopava doktrinu trojstva.

Da bismo verovali u tu doktrinu, kada čitamo pismo, moramo verovati da je Bog poslao samog sebe na svet, umro da spase svet samom sebi, podigao samog sebe iz groba i uzdigao se na nebesa samom sebi, moli pred samim sobom na nebesima da spase svet sebi, i jedini je posrednik između ljudi i sebe. Ovo neće uspeti da nadomesti Hristovu ljudsku prirodu (po trinitarijancima) kao posrednika; jer Klark kaže, “Ljudska krv ne može više umiriti Boga od svinjske krvi.” Komentar na 2Sam.XXI,10. Takođe moramo verovati da se Bog u vrtu molio sam sebi, da Ga samog sebe, ako je moguće, mimoiđe čaša, i hiljade drugih sličnih apsurdnosti.

Pažljivo pročitajte sledeće tekstove, upoređujući ih sa idejom da je Hrist, svemoguć, sveprisutan, svevišnji i samo postojeći Bog: Jovan XIV,28; XVII,3; III,16; V,19,26; XI,15; XX,19; VIII,50; VI,38; Marko XIII,32; Luka VI,12; XXII,69; XXIV,29; Matej.III,17; XXVII,46; Galatima III,20; 1Jovanova.II,1; Otkrivenje.V,7; Dela XVII,31. Takođe obratite pažnju i na Matej XI,25,27; Luka I,32; XXII,42; Jovan III,35,36; V,19,21,22,23,25,26; VI,40; VIII,35,36; XIV,13; 1Kor.XV,28, itd.

Reč trojstvo se nigde ne pojavljuje u pismu. Osnovni tekst koji bi trebao da to uči je 1Jovanova [5]:7, koji je umetanje. Klark kaže,” Iz 113 rukopisa, tekst je nedovoljan u 112. Ne pojavljuje se u rukopisima pre desetog veka. Prvo mesto nakome se tekst pojavljuje na grčkom je u grčkom prevodu je iz delovanja Lateranskog Saveta, koji je održan 1215-te. Komentar na Jovan I i fusnote na kraju poglavlja.