Tri žive osobe nebeskog trija

Ellen G. White

Ellen G. White

Prividni prigovor:

“Otac je sva punina božanstva utelovljena, i nevidljiv je smrtnom oku. Sin je manifestovano božanstvo. Reč Božija govori da je on “identičan Božijem karakteru.” “A Bogu toliko omilje svet, da je i svog sina jedinorodnog dao, da ko god poveruje u Njega ne pogine nego da ima život večni.” Ovde je prikazana Očeva ličnost.
Utešitelj kojeg je Hrist obećao da će poslati pošto se vazneo na nebesa je duh punine božanstva, koji se manifestuje kao sila nebeske milosti svima koji primaju i veruju u  Hrista kao ličnog Spasitelja. Postoje tri žive osobe nebeskog tria; u ime ove tri sile –Oca, Sina i Svetoga Duha—oni koji primaju Hrista živom verom, postaju kršteni i ove sile će sarađivati sa poslušnim slugama nebesa u njihovim naporima da žive svoj život u Hristu.” Special Testimonies, Series B, No. 7, pp. 62, 63. (1905) {Evangelism, pp. 614, 615}

Kratak Odgovor:  Ovaj nebeski “trio” su : Bog Otac, Njegov Sin Isus Hrist, i Njihov Sveti Duh. (ovo nije trio bogova!) Postoji jedna Bog, Jedan Gospod i jedan Duh (Hristov Duh), a ne trio jednakih božanskih bića. ( pogledajte Rimljanima 8:9-11)

Detaljan odgovor : Otac je otelovljena punina Božanstva. One je nevidljiv za nas smrtnike. Jedini način da poznajemo Boga ( Njegovo božanstvo) je ako se manifestuje. Hrist je nasledio božanstvo od svog Oca – i zato je on „ sva punina božanstva koja se manifestuje“ Sva punina koja je u Sinu Božijem je Njegovo rođenjem stečeno pravo i nasleđe (Jevrejima 1:4). Ova božanska punina obitava u Hristu jer je to ugodno Ocu (Kološanima 2:9;1:19) Hrist je posedovao božanskim rođenjem slavu svoga Oca (Jevrejima 1:3; Jovan 1:14; Druga Korinćanima 4:6)

“U Hristu je sjedinjena sva Očeva slava. U njemu je otelovljena sva punina božanstva. On je svetlost Očeve slave, i egzaktna slika Njegove ličnosti. Slava Božijih atributa je prikazana u Njegovom karakteru.” {E. G. White, S.D.A. Bible Commentary Vol. 7, p. 907}

“Božanska ljubav koja se manifestuje prema plaom ljudskom rodu kroz žrtvu Njegovog ljubljenog Sina, zadivila je anđele.” Jer Bogu toliko omilje svet da i Sina svojega jedinorodnog dade da svako ko u njega uzveruje nikada ne umre, već da ima život večni.” Sin je bio svetlost Božije slave, i identičan njegovoj ličnosti. On je posedovao nebesku izvanrednost i veličinu. Bio je jednak Bogu. Ocu je bila ugodno da u njemu obitava sva punina.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Vol. 2, p. 38} 

Ali, šta je sa duhom? Iz biblije učimo jednu veoma važnu definiciju:

“Ko je upravljao duh Gospodnji? Ili mu bio savjetnik i naučio ga?”

“Jer ko pozna misao Gospodnju? Ili ko mu bi savjetnik? Isaija 40:13; Rimljanima 11:34

“Imate bibliju. Proučavajte sami za sebe. Učenja Božjeg upravljanja ne smeju biti ignorisana ili iskvarena. Božanski um će voditi one koji žele da budu vođeni.” {E. G. White, This Day with God, p. 188}

“A kad dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu…” Jovan 16:13

“Taj isti nebeski um koji radi na prirodi govori i srcima ljudi i stvara neizrecivu želju za nečim što nemaju. Stvari ovoga sveta ne mogu zadovoljiti njihovu čežnju. Božji Duh ih moli da potraže one stvari koje jedine mogu dati mir i odmor—Hristovu milost, radost svetosti. Kroz uticaje koje vidimo i nevidimo, naš Spasitelj konstanto radi da privuče naše umove od stvari koje nas ne mogu zadovoljiti, zadovoljstava greha, do bezgraničnog blagoslova koje može biti njihovo kroz Njega.” {E. G. White,Steps to Christ, p. 28}

„Karakter je uticaj. Hristov posao je bio da privuče umove u harmoniju sa svojim božanskim umom.“ {E. G. White, Review and Herald, September 29, 1891 par. 14}

“Pali ljudi, u nekom smislu, nisu mogli biti Hristovi sledbenici, jer nisu mogli postići harmoniju sa Njegovom božasnkom prirodom, i da imaju zajednicu sa Spasiteljem sveta.” {E. G. White, The Signs of the Times, December 11, 1879 par. 3}

A sada vidimo pojednostavljeno objašnjenje Njegove “božanske prirode”:

Duh je onaj koji oživljava, telo ništa ne doprinosi; ove reči koje vam govorim , one su duh i život.” –hrist se ovde ne odnosi na svoju doktrinu, već na svoju ličnost, na božanstvo Njegovog karaktera.” {E. G. White, Review and Herald, April 5, 1906 par. 12}

“Tako dakle, kada je Isus pričao o Duhu, on se u stvari odnosio na Njegovu ličnost, na božanstvo Njegovog karaktera!” Videli smo ranije da se to takođe zove “Njegov božanski um” i “Njegova božanksa priroda”. Kako je lako harmonizovati svedočansta kada im dozvolimo da sama sebi budu ključ!

Kako je Isus jedinorodni Božiji sin, On je nasledio taj duh, taj um, taj božanski karakter (prirodu) od svog Oca. Oni dele jedan duh (Rimljanima 8:9); ovaj duh je um Boga i Hrista.

Ako koji čovek nema duha Hristova, on nije Njegov.” Ovo je veoma jasno. Ko može izdržati ovaj test? Reč Božija je za nas dagerotip uma Boga i Hrista, takođe i palog čoveka i obnovljenog čoveka po slici Hristovoj, koji poseduje božanski um.” {E. G. White, Review and Herald, June 22, 1886 par. 4} (Dagerotip znači  identično)

Kada već govorimo o Božijem umu, Božijim mislima, pročitajmo ovo divno objašnjenje:

“Time što je došao da živi među nama, Isus je otkrio Boga i ljudima i anđelima. On je bio Božija reč, — Božije misli koje su se sada mogle čuti.” {E. G. White, The Desire of Ages, p. 19}

“Ko je Hrist?—On je jedinorodni Sin živoga Boga. On je ocu kao reč koja izražava misao,– kao misao koja se može čuti. Hrist je Božija reč.” {E. G. White, The Youth’s Instructor, June 28, 1894 par.

Sada kada smo utvrdili ovu činjenicu, hajde da pogledamo šta još Gđa. Vajt govori u ovom kontekstu:

 

“Utešitelj kojeg je Hrist obećao da će poslati pošto se vazneo na nebesa je Duh punine božanstva, koji se manifestuje kao sila nebeske milosti svima koji primaju i veruju u  Hrista kao ličnog Spasitelja. Postoje tri žive osobe nebeskog tria; u ime ove tri sile –Oca, Sina i Svetoga Duha—oni koji primaju Hrista živom verom, postaju kršteni i ove sile će sarađivati sa poslušnim slugama nebesa u njihovim naporima da žive svoj život u Hristu…Onaj koji ima veru u Oca i Sina ima i Duha takođe. Sveti Duh je njegov utešitelj, i on se nikada ne odvaja od istine.” {E. G. White, Bible Training School, March 1, 1906}

Utešitelj nam je poslat u “svoj punini božanstva”. Ova punina je ono što smo videli kao božanstvo (božanski um) Oca koje je Njegov Sin nasledio i manifestuje se tako što nam palje Duha koji je nasledio od Oca. Pošto je Duh sam život i duša Hristova (Jovan 10:15, 17; Luke 23:46) i kada nam ga šalje i mi imamo udeo u Njegovoj punini.

Otac je svog Duha dao u nemerljivim količinama svom Sinu, i mi takođe možemo imati udeo u Njegovoj punini.” {E. G. White, The Great Controversy, p. 477}

Kroz kanal Duha postoji tok slave/života koji teče do nas  od Oca kroz Sina. Dva božanska bića nam šalju svoj život i slava kroz kanal Duha (ne kroz treće božansko biće), stoga ona kaže da trebamo imati vere u ta dva božanska bića, a ne tri. „Onaj koji ima veru u Oca i Sina ima i Duha takođe.” Kao što kroz veru verujemo da će Otac i Sin ( ne neko drugi) počivati uz nas svojim ličnim prisustvom, koje je njihov Sveti Duh.

“Kroz Duh će Otac i Sin doći i počivati uz vas.” {E. G. White, Bible Echo, January 15, 1893 par. 8}.

“Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće riječ moju; i otac moj imaće ljubav k njemu: i k njemu ćemo doći, i uz njega ćemo se staniti.” Jovan 14:23

“Grešnik koji stoji pred Bogom kao opravdan čovek, omiljen posta nebesima, i kroz Duha ima dela sa Ocem i Sinom.” {E. G. White, Selected Messages Book 3, p. 191}

Ovo je istinito unačenje gornje izjave kada dozvolimo da se svedočanstva sama tumače.

Ali, šta da radimo sa izjavom “Postoje tri žive osobe u nebeskom triju”?

Takođe trebali bi smo se zapitati i o ovome: Koje je vreme i mesto ( i situacija) koji su izazvali tako svedočanstvo? Iz konteksta ( Datirano Novembra 1905 i nalazi se u Special Testimonies Series B #7, pp. 60-64) nalazimo da se tiče Dr. Keloga i njegovog učenja. Na primer:

“Stižu mi pisma sa izjavama ljudi koji tvrde da su pitali Dr. Keloga da li veruje u svedočanstva sestre Vajt. On govori da veruje, ali nije tako.” (Isto, str 60)

“Božiji propovednici su privučeni i prevareni njegovom naukom.” (Isto, str 60)

“Žao mi je što razumni ljudi ne razaznaju zmijski trag. Nazivam ga tako, jer ga i Gospod tako naziva.” (Isto, str 61)

Jasnim rečima koje se ne mogu pogrešno shvatiti, sestra Vajt kaže da je Dr. Kelog udružio snage sa sotonom!

Bog ne prihvata Dr. Keloga kao svog radnika ukoliko ne raskine sveze sa sotonom. (Isto, str 64)

Ona se odnosi na doktrine koje je učio pod imenom “napredne naučne ideje.” Ona kaže to odmah nakon citiranja Biblije o “dubinama sotone” (Otkrivenje 2:24). Šta je to Dr. Kelog učio što je izazvalo ovako jake reči Elen Vajt? Koju doktrinu je Dr. Kelog pokušavao učiti koja potiče  od sotone?

Iako je većina ljudi upoznata sa Kelogovim panteističkim učenjem, mnogi nisu upoznati sa njegovom doktrinom o trojstvu (Pogledajte dodatak I za dokaz). Sestra Vajt je odbacivala doktrinu o trojstvu u koju je Kelog poverovao i promovisao, imenom Bog Otac – Bog Sin – Bog Sveti Duh (Da, on je učio o 3 večna, jednaka božanska bića!). Iz ovoga odmah vidimo da njena izjava ne može u isto vreme podržavati i protiviti se trojstvu! U ovom kontekstu trebamo čitati tekst o kom govori o nebeskom triu. Sestra Vajt bi bila kontradiktorna samoj sebi da je osudila Kelogovu doktrinu, a onda je i sama učila! Samim tim ta izjava se ne može uzeti kao da je učila trojstvo. Ona mora govoriti o nečemu što se ne može videti na samoj površini. Znamo da ona i Kelog nisu učili iste stvari, pa na šta ona tada misli?

Ovu izjavu treba smestiti u ispravan poredak.

U originalnom rukopisu Elen Vajt, čiju kopiju vidite ovde, Prepravljeno je u sledeće: Postoje tri žive ličnosti

nebeskog tria…” Dakle, ona ne kaže “tri osobe u nebeskom triu”, već kaže “tri žive ličnosti nebeskog tria” Neko će možda pomisliti da nema razlike među ove dve tvrdnje, ali je sam prorok uvideo razliku ispravivši tekst. Očigledno je mislila da ima mnogo razlike čim je to iziskivalo korekciju teksta, da ne bi bila pogrešno shvaćena (kao što je to slučaj danas) da uči trojstvo. Da se ove dve reči odnose na istu stvar, promena teksta ne bi bila potrebna.

Dozvolivši svedočanstvima da tumače sama sebe, evo kako nebeski trio izgleda po njenoj definiciji:

“Postoji jedan Bog i jedan Spasitelj, i jedan Duh – Duh Hristov—da unese jedinstvo u njihove redove.” {E. G. White, Testimonies Volume 9, p. 189}

“Hrist nam govori da je Sveti Duh utešitelje, i utešitelj je sveti duh, “Duh istine, kog će Otac poslati u moje ime.”….Ovo se odnosi na sveprisutnost Duha Hristovog, koji se naziva utešiteljem.” {E. G. White, Manuscript Releases Vol.14, p. 179}

“Sprečen ljudskim obličjem, Hrist nije mogao biti na svakom mestu lično; samim tim u njihovu korist je bilo da ih On ostavi, da ode k Ocu i da pošalje Sveti Duh da bude Njegov naslednik na zemlji. Samim tim je Duh Sveti lišen ljudskog obličja i nezavisan. Predstaviće sebe kao prisutnog na svim mestima kroz svoj Sveti Duh, kao svepristunog.” {E. G. White, Manuscript Releases Vol.14, p. 23}

Kao što se sasvim jasno vidi iz prikazanog, duh je “Hristov Sveti Duh”; On je Hristova lična sveprisutnost kroz koju se On ( ne neko drugi) predstavlja kao On sam “kao sveprisutni”. Kao i u svim njenim ostalim delima, ona je nastavila da piše da su Otac i Sin jedina božanska bića (Pogledajte Dodatak II Koliko Božanskih Bića?). Otac je sva punina božanstva, Sin je sva punina božanstva. {Evangelism, p. 615}.

Ovo je njeno konstantno verovanje kroz SVA njena pisana dela. Ovo je bilo verovanje cele denominacije u to doba. Ustanovivši ova dva bića kao puninu božanstva, ona tada govori da je “Utešitelj Duh u svoj punini božanstva” misleći da nam utešitelj donosi puninu božanstva koje su Otac i Sin.  Ona definiše Utešitelja ovako :

“Ovo se odnosi na sveprisutnost Duha Hristovog, koje se zove Utešitelj” koje sama naziva samim Hristom “lišenim ljudskog obličja”. Ovo je treća “ličnost” prema njenim definicijama; a ne neko posebno božansko biće. Nije postojalo “treće biće” – nije bilo treće posebne božanske inividue. Ona sve ovo sumira tvrdnjom:

Samo Otac i Sin moraju biti uzvišeni.” {E. G. White, The Youth’s Instructor, July 7, 1898 par. 2}

“Sveti Duh koji je Otkupitelj sveta obećao poslati je sama prisutnost i moć Božija.” {E. G. White, Signs of the Times, November 23, 1891}