Reči Nebeskog Instruktora

Ellen G. White

Ellen G. White

Jedne noći prisustvovala sam velikom skupu na kome je um svih prisutnih bio pokrenut raspravljanjem o predmetu obrazovanja. Mnogi su iznosili svoje prigovore protiv nastojanja da se menja način ili sistem obrazovanja koji je u praksi već dugo bio opšte prihvaćen. Jedan naš dugogodišnji nastavnik obratio se prisutnima sledećim izlaganjem: „Predmet obrazovanja treba da interesuje celu Zajednicu adventista sedmog dana. Odluke o karakteru i sistemu rada u našim školama ne treba prepustiti samo nastavnicima i najglavnijima u upravi.“
Neki su svim silama nastojali da se proučavaju i neverni autori, preporučujući upravo one knjige koje Gospod osuđuje i koje stoga, ni u kom slučaju ne treba odobriti. Posle dugog ozbiljnog razgovora i diskusije, ovaj nastavnik istupi napred i, uzevši u svoje ruke knjige koje su neki energično branili kao bitne za više obrazovanje, reče: „Smatrate li da su mišljenja i principi ovih pisaca takvog karaktera da ih sa sigurnošću možete staviti u ruke naših studenata? Ljudski um se lako očarava sotonskim lažima; ova dela stvaraju odvratnost prema proučavanju Reči Božje, koja donosi večni život onima koji je svim srcem prihvate i cene. Čovek je onakav kakvim ga čine njegove navike; i imajte uvek na umu činjenicu da dobre navike utiču blagotvorno i na razvoj vašeg karaktera i na dobro drugih koji padaju pod vaš uticaj; ali i da rđave navike, kad se jednom ukorene, postaju tiranska sila i zarobljavaju um. Da nikada niste pročitali nijednu reč iz pomenutih knjiga, vi biste danas bili mnogo sposobniji da shvatite ovu Knjigu (govornik je očevidno mislio na Bibliju) koja je više od svih drugih knjiga vredna proučavanja i koja jedino daje pravu predstavu o višem obrazovanju.
„Činjenica da se dela ovih autora nalaze među knjigama koje se uobičajeno koriste kao školska lektira i da je to davnašnji duboko uvreženi običaj, nije nikakav dokaz u njihovu korist. Duga upotreba ovih knjiga ne znači uopšte da ih treba preporučivati kao bezopasne i neophodne. One su hiljade radoznalih odvele tamo gde je sotona odveo Adama i Evu ka drvetu „spoznaje“ čije nam je plodove Bog zabranio da jedemo. To studente navodi da, proučavajući ono što nema suštinsku vrednost, zanemare proučavanje Biblije. Ako studenti, vaspitavani na taj način, ikada budu u stanju da rade za duše, moraće da zaborave mnogo toga što su naučili. Oni će uvideti da je odučavanje mučan proces; jer su pogrešne ideje i predstave poput korova u vrtu uhvatile koren u njihovom umu, i kao rezultat toga neki od njih nikada neće biti u stanju da razlikuju dobro od zla. Dobro i zlo je pomešano u toku njihovog obrazovanja. Pred njima su kao primeri na koje se treba ugledati isticani ljudi i uzdizane ljudske teorije; tako da kada pokušaju da uče druge ono malo istine što su u stanju da ponove biće protkano mišljenjima, kazivanjima i delima ljudskim. Reči ljudi koji očevidno nemaju nikakvog praktičnog znanja o Hristu ne treba da nađu mesta u našim školama. To bi predstavljalo samo smetnju istinskom obrazovanju.
„Vi imate Reč Boga živoga i, ako zatražite, možete dobiti dar Svetog Duha koji će tu Reč učiniti silom za one koji veruju i slušaju. Zadatak Svetog Duha je da vas uputi u svaku istinu. Kada se svim srcem, svom dušom i svim umom oslonite na Reč Boga živoga, onda vašu stalnu povezanost sa Njim ništa neće moći da spreči. Duboko i usrdno proučavanje Reči Božje, pod vođstvom Svetog Duha, davaće vam uvek svežu manu i isti Duh učiniće njeno korišćenje delotvornim. Napori mladih da svoj um disciplinuju za sveta i uzvišena stremljenja biće nagrađeni. Oni koji ulažu istrajne napore u tom pravcu, stavljajući sebi u životni zadatak da shvate Reč Božju, pripremljeni su da budu Njegovi saradnici.
„Svet priznaje za učitelje i neke koje Bog ne može da odobri kao pouzdane nastavnike. Takvi zanemaruju i odbacuju Bibliju, a dela neverničkih autora preporučuju kao da sadrže duboke misli koje treba utkati u karakter. Šta možete očekivati od sejanja ovakvog semena? Proučavanjem ovih knjiga tako sumnjivog karaktera izopačuje se um i nastavnika i studenata, a neprijatelj seje svoje zlo seme. Drugačije ne može ni da bude. Napajajući se sa nečistog izvora, otrov se sistematski unosi u organizam. Proučavajući takve knjige mladi i neiskusni studenti primaju utiske koji njihove misli usmeravaju putevima smrtonosnim za pobožnost. Mladi koji su upućeni u naše škole uče se iz tih knjiga za koje se misli da su bezopasne samo zato što se koriste i preporučuju u školama ovoga sveta. Ali iz tih svetovnih škola, čiji primer u ovome sledimo, mnogi studenti izlaze kao nevernici upravo zato što u toku studija proučavaju takve knjige.
„Zašto ne uzdižete Reč Božju iznad svega što je proizvod ljudskog uma? Zar nije dovoljno držati se čvrsto Onoga koji je Začetnik svake istine? Zar niste zadovoljni da se napajate stalno svežom vodom sa izvora Livanskih? Bog ima žive izvore na kojima može da se osveži svaka žedna duša, i bogate zalihe dragocene hrane koja krepi i održava duhovni život. Naučite se od Njega, i On će vas osposobiti za odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje. Zar mislite da bi bolje poznavanje onoga što je Gospod rekao moglo imati štetan uticaj na nastavnike i na studente?“ U skupu zavlada duboka tišina, i osvedočenje obuze srca svih prisutnih. Ljudi koji su o sebi mislili da su mudri i jaki uvideše da su slabi i da im nedostaje poznavanje te Knjige, znanje od kojeg zavisi večna sudbina ljudske duše.
Ovaj Božji vesnik tada uze iz ruku mnogih nastavnika knjige koje su oni učinili predmetom svog proučavanja, od kojih su neke napisali nevernički nastrojeni pisci i koje su sadržavale nevernička shvatanja, i stavi ih u stranu, govoreći: „Proučavanje ovih knjiga nikada u vašem životu nije bilo korisno za vaše napredovanje i dobro u ovom životu, niti za vaše buduće, večno dobro. Zašto police svojih biblioteka punite knjigama koje um čitalaca odvraćaju od Hrista? Zašto trošite svoj novac na ono što nije hrana? Hristos vas poziva: „Naučite se od Mene; jer sam Ja krotak i smjeran u srcu“ (Mat.11,29). Vi treba da jedete Hleb života koji dolazi s neba. Treba da budete revnosniji istraživači Svetih spisa, i da se napajate na živom Izvoru. Približite se, o približite se Hristu u najusrdnijoj molitvi. Stičite svakodnevno iskustvo u duhovnom uzimanju tela i krvi Sina Božjeg. Ljudski autori nikad ne mogu da zadovolje vašu veliku potrebu za ovo vreme; ali gledajući stalno na Hrista, Začetnika i Svršitelja naše vere, promenićete se u Njegovo obličje.“
Stavljajući Bibliju u njihove ruke, govornik je nastavio: „Vi malo poznajete ovu knjigu. Ne poznajete Svete spise, ni sile Božje, niti razumete duboki značaj poruke namenjene svetu koji propada. Prošlost pokazuje da i nastavnici i studenti premalo znaju o uzvišenim istinama koje su od životnog značaja za ovo vreme. Kada bi poruka trećeg anđela mnogima od naših prosvetnih radnika bila objavljena u svim svojim oblastima, oni to ne bi razumeli. Da ste sakupljali znanje koje dolazi od Boga, vi biste istinu o tom živom Bogu svim svojim bićem objavljivali svetu koji je mrtav u prestupanju i gresima. Ali vi uzdižete knjige i časopise u kojima se o sadašnjoj istini govori tako malo, i ljudi u svojim očima postaju i suviše mudri da bi se držali pravila: „Ovako kaže Gospod“.
„Svaki nastavnik u našim školama treba da uzdiže samo jedinog i istinitog Boga, ali mnogi stražari spavaju. Oni se ponašaju kao slepi vođi slepima. Međutim, dan Gospodnji je upravo pred nama. Približuje se nečujno kao lupež, i iznenadiće sve one koji ne straže budno. Koji između naših prosvetnih radnika budno straži i, kao veran pristav Božje milosti, daje trubi jasan i određen zvuk? Koji objavljuje poruku trećeg anđela, pozivajući svet da se pripremi za veliki dan Gospodnji? Poruka koju mi objavljujemo nosi pečat Boga živoga.“
Ukazujući na Bibliju, on nastavi: „Svete Spise i Starog i Novog zaveta treba kombinovano upotrebljavati u delu pripremanja onih koji žele da opstanu na dan Gospodnji. Nastojte najozbiljnije da ne propustite svoje sadašnje mogućnosti i prilike. Učinite Reč Boga živoga stalnim predmetom svoga proučavanja. Da se tako uvek činilo, studenti koji su izgubljeni za delo Božje, sada bi bili misionari. Jehova je jedini pravi Bog, i samo Njega treba poštovati i služiti Mu u strahopoštovanju. Oni koji sa uvažavanjem uzdižu reči nevernički nastrojenih autora i navode naše studente da te knjige smatraju neophodnim za svoje obrazovanje, slabe njihovu veru u Boga. Način izlaganja, duh i uticaj tih knjiga štetno deluju na one koji u njima traže znanje. Uticaji takvog čitanja navode studente da svoj pogled okrenu od Hrista, koji predstavlja svetlost svetu, a zli anđeli se raduju što se oni koji tvrde da poznaju Boga u stvari odriču Njega, što se na ovaj način upravo dešava u našim školama. Sunce pravde obasjava Zajednicu da bi razagnalo postojeću tamu i pažnju naroda Božjeg skrenulo na pripremu toliku neophodnu za one koji treba da svetle kao upaljene svetiljke u ovom svetu. Oni koji prihvate ovu svetlost, razumeće njen značaj; oni koji je ne prime, nastaviće da idu po mraku, ne znajući o šta će se spotaći i pasti. Samo kada je stalno pod božanskim vođstvom, duša može da bude sigurna. Sama tada će biti upućena u svaku istinu. Reč Hristova poput životvorne sile utiče na srce onih koji su spremni da je poslušaju; i primenom božanske istine u njima se usavršava božansko obličje, tako da će nebo na kraju moći da kaže: ‘Vi ste ispunjeni u Njemu’ (Kološanima 2,10). Ni u kom slučaju ne sme se dopustiti da se studenti toliko opterećuju učenjem da zbog toga zapostave svoje verske dužnosti.
Samo Onaj koji je stvorio čoveka može da dovede do stvarne promene u njegovom srcu. Samo Bog može dati da posejano seme istine nikne i uzraste. Svaki prosvetni radnik treba da shvati neophodnost da kao ljudsko oruđe bude pokrenut božanskom silom. Rasuđivanje i predstave i najiskusnijih ljudi podložni su nesavršenosti i greškama; i zato je slabim ljudskim oruđima opterećenim nasleđenim karakternim manama, neophodno svakodnevno potčinjavanje posvećujućem uticaju Svetog Duha, inače sopstveno „ja“ preuzima vođstvo i odvodi ih na stranputicu. U krotosti i smernosti učenika sve ljudske metode, planove i ideje moramo izneti pred Gospoda i od Njega tražiti uputstvo i odobrenje; inače ni sva neumorna energija Pavlova ni oštroumnost i logika Apolova neće moći da obrate dušu. Svedočanstva za Crkvu, 6. Sveska, Reči Nebeskog Instruktora