Saveti o tumačenju Biblije

Ellen G. White

Ellen G. White

Ellen White nas upozorava da pazimo kako tumačimo Bibliju i daje uputstva kako to ispravno činiti. Postoje pravila egzegeze koja teolozi koriste da bi došli do ispravnog prevoda i razumevanja pojedinačnih stihova, ali Bog nije namenio Njegovu reč teolozima nego svakom čoveku, bez obzira na njegovo obrazovanje ili starosnu dob. Njegova Reč je napisana tako da svako može da razume sve istine koje su neophodne za naše spasenje, bez neophodne potrebe da se oslanja na učene ljude i teologe. Neko se možda neće složiti sa ovom izjavom, ali Duh Proroštva nam je upravo to objavio.

“Niko nije u stanju da objasni Pisma bez pomoći Svetog Duha. Ali kada uzmete Božju Reč sa poniznim, poučnim srcem, Božji anđeli će biti uz vas da vas osvedoče u dokaze istine.” (Review and Herald, 18, Februar, 1890 par. 14)

Božje obećanje je jasno, obrazovanje, inteligencija, ljudsko iskustvo, to je sve dobro i korisno, ali ponizno i srce otvoreno da bude naučeno je najveća kvalifikacija od svih. Čak ni visoko obrazovani teolozi nisu u stanju da objasne Sveto Pismo ako im ne bude objašnjeno od strane Božjeg Duha koji je dostupan svakome.

Ipak, da bi nas Sveti Duh mogao osvedočiti u istinu, mi se moramo pridržavati nekih osnovnih pravila u proučavanju Svetog Pisma.

“Mi moramo biti jako pažljivi kako ne bi pogrešno protumačili Sveto Pismo. Jasno učenje Božje Reči ne sme biti tako spiritualizirano da se realnost izgubi iz vida. Nemojte prekomerno rastezati značenje rečenica u Bibliji u pokušaju da izvučete nešto posebno sa ciljem da zadovoljite svoje želje. Uzmite Sveto Pismo onako kako piše. (Rukopis, 29. Oktobar, 1904)

Opisujući jevrejski narod, kojima je dolazak Spasitelja bio objavljen u njihovim spisima, a koji ga nisu prepoznali, Ellen White ukazuje na razlog njihovog ne prepoznavanja Hrista kao Spasitelja.

“Nenaviknuti da prihvate Božju Reč tačno onako kao piše, ili da dozvole da ona bude sama svoj tumač, oni je čitaju u svetlu svojih maksima i tradicije.” (Pobedonosni Hrist, 226.3)

Da li smo mi u opasnosti da činimo istu stvar kao i Fariseji, da tumačimo Sveto Pismo u svetlu naših predubeđenja i ‘adventističke’ tradicije?

“Veliki posao može biti urađen predstavljajući ljudima Bibliju upravo onako kako piše. Nosite Božju Reč na vrata svakog čoveka, urgirajte njene jasne izjave na savest svakog čoveka, ponavljajte svima Spasiteljevu zapovest ‘Istražujte Pisma‘. Savetujte ih da uzmu Bibliju onako kakva jeste, da traže božansko otkrivenje, i onda, kada svetlost zablista, da sa radošću prihvate svaki dragoceni zrak, i neustrašivo prihvate posledice.” Svedočanstva, Sveska 5, str. 388

U stvari, ovo je toliko važno da Ellen White ponavlja ovaj savet na nekih stotinjak mesta u njenim spisima, “Čitajte Bibliju onako kako piše“.

Evo još jedna zanimljiva izjava:

“Kada bi ljudi uzeli Bibliju upravo onako kako piše, oni ne bi pogrešili u vezi Jehovine subote. Svi treba da se pitaju, ‘Šta je istina?’.” (Review and Herald, 25. Maj, 1876, par. 40)

Da li ovo pravilo isto važi i za pitanje o Božjoj prirodi? Kada bi ljudi uzeli Bibliju upravo onako kako piše, oni ne bi pogrešili u vezi prirode i odnosa Boga Oca, Sina i njihovog Svetog Duha.

“‘Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene, dela koja ja tvorim i on će tvoriti, i veća će od ovih tvoriti; jer ja idem k Ocu svom.’ Hrist je želeo da njegovi učenici razumeju da oni neće biti uskraćeni za silu zato što On ide k Svom Ocu. Obećanje koje im je dao je za nas. Kada bi ga samo uzeli onako kako piše, mi bi osećali takvu sigurnost i takvo poverenje u boga i istinu, da bi On mogao otkriti Svoju silu kroz nas.” (Glasnik Jevanđelja, 1. Mart, 1901, par. 8)

Koliko blagoslova mi propuštamo zato što ne prihvatamo Bibliju onako kako piše, nego pokušavamo da budemo mudri i čitamo između redova? I ne samo što propuštamo blagoslove, nego bivamo kao začarani i dolazimo u situaciju za koju Ellen White kaže da mora biti prekinuta inače ćemo postati nevernici.

“Umovi mnogih od kojih bi mi očekivali da vide stvari jasno , su zaslepljeni kao začaranim mudrolijama zablude. Ako strašno začaravajuća, fascinirajuća priča nije prekinuta, oni koji je slušaju će postati nevernici u njihovom verovanju. Nema sigurnosti u njihovom sadašnjem iskustvu. Oni moraju biti ubeđeni i obraćeni hraneći se Božjom Reči, verujući upravo onako kako piše, tumačeći je ispravno, ne mešajući poruku koju je Bog poslao da spasi Svoj narod, sa svojim mudrolijama, čineći da govori u korist bajki  koje podrivaju temelje postavljene od Gospoda za Njegov narod koji drži zapovesti.” (Svedočanstva za Crkvu SpTB07 5.2)

Ali mnogi ipak ne osećaju da su sposobni i u stanju ispravno razumeti Božju Reč. Osete da, ako nema neko sa visokim obrazovanjem da im objasni šta Sveto Pismo kaže, to je sve i suviše komplikovano da bi običan čovek razumeo. U stvari, možda im neko drugi sugeriše da je neophodno da svoj sud potčine nekome drugom ko ima više znanja i ko je kvalifikovan da ‘ispravno’ tumači Bibliju. Duh Proroštva ne ostavlja ovo pitanje neodgovoreno, nego jasno daje do znanja, da svako, ali baš svako ko iskreno traži istinu vredno proučavajući Božju Reč, će dobiti odgovore i biti utvrđen u istini.

“Biblija je određena da bude vodič svima koji žele da upoznaju volju svog Stvoritelja. Bog je dao ljudima pouzdanu proročku reč. Anđeli, pa i sam Hrist, došli su da Danila i Jovana upoznaju sa stvarima koje treba uskoro da se ispune. Ono što je važno za naše spasenje nije ostalo nikakva tajna, niti je otkriveno na takav način da bi moglo zbuniti iskrenog istraživača istine ili ga dovesti u zabludu. Gospod je rekao preko proroka Avakuma: ‘Piši utvaru, i da bude razgovetno na pločama da se lako čita.’ Avakum 2, 2. Božja Reč je jasna svima koji je proučavaju s iskrenom molitvom. Svaka iskrena duša će primiti svetlost istine. ‘Svjetlost se prosipa na pravednika.’ Psalam 97, 11. I nijedna crkva ne može napredovati u svetosti ako njeni članovi ne traže istinu kao sakriveno blago. (Velika Borba 521.2)