Elen Harmon je bila tinejdžer kada su ona i njena porodica prvi put čuli propovedanje Vilijama Milera 1840-te. Preobratila se iste godine u kampu Metodista, a krstila se dve godine kasnije. Prošla je kroz razočaranje, ali njena vera nikada se nije pokolebala. Decembra 1844-te doživela je svoju prvu viziju vezano za put Adventista u Božiji grad. Gospod ju je pozvao u celoživotnu službu kao Njegovog glasnika. Postala je jedan od prva tri originalna pionira crkve, udruživši se sa svojim budućim suprugom Džejmsom Vajtom i Džozefom Bejtsom u širenju svetla o čišćenju svetinje i
Suboti. Pored ličnih poruka za određene ljude, Gđa Vajt je dobijala brojne vizije i snove koje su podvlačile biblijske istine našeg vremena. Pisala je iscrpno na različite teme poput velike borbe između Hrista i sotone, zdravog života, ispravnog metoda edukacije i pobožnih porodičnih odnosa. Ubrzo posle njene prve vizije, Elen je rekla da joj Bog zapoveda. “Piši, piši stvari koje ti se otkrivaju.” “Kada sam dobila tu poruk” kasnije je rekla, “Nisam mogla da smirim ruku. Moje fizičko stanje me je onemogućavalo da pišem.” “Ali, ponovno sam dobila poruku ‘piši stvari koje ti se otkrivaju.’ Poslušala sam; i …ubrzo sam mogla ispisivati stranice sa lakoćom. Ko mi je rekao šta da pišem? Ko mi je rekaošta da pišem? Ko je umirio moju desnu ruku i omogućio da držim olovku? – Bio je to Gospod.” {Review & Herald, June 14, 1906}
Iz ovih poruka, vernici su bili vođeni da otvaraju škole, sanatorijuma i izdavačke kuće.Većinu svojih pisanja je uradila u poslednje tri decenije svog života. U tim godinama je posebno radila sa drugima da iznesu poruku opravdanja verom crkvi u poslednjim vremenima, i onda je nastojala da umanji štetu koja je nastala kada je ova istina odbačena. Svoje poslednje godine Gđa Vajt je provela u Kaliforniji. U vremenu otpadništva i kroz vatru suda, Gospod je nastavio da govori kroz nju do kraja, vodeći, ukoravajući i dajući uputstva crkvi ostatka, upućujući grešnika ka krstu i Isusu, i trubeći u poziv na susret Gospodu. Ni jedna druga osoba nije imala veći uticaj na razvijanje crkve Adventista Sedmoga Dana od Elen Vajt.
“Čvrsti temelji naše vere”
“Mnogi ne razumeju kako su čvrsto položemi temelji naše vere. Moj suprug, starešina Džozef Bejts, Otac Pirs, Starešina (Hiram) Edson, i ostala koji su bili želnji, plemeniti i istiniti, su bili među onima koji su, posle 1844-te, tražili istinu kao skriveno blago. Sretala sam se sa njima i molili smo se i proučavali ozbiljno. Često smo ostajali do kasno u noć, a poneka i celu noć, moleći za svetlost i proučavajući reč. Ponovno i ponovno su se ova braća okupljala da proučavaju bibliju, da bi naučili njeno značenje i da bi bili spremni da propovedaju sa silom. Kada su došli do tačke proučavanja kada su rekli, “Ne možemo učiniti ništa više,” Duh Gospodnji bi došao na mene i ja bih bila odneta u viziji i jasno objašnjenje i stihovi koje smo proučavali bi mi bili pokazani sa uputstvima kako ćemo raditi i propovedati efektivno. Tako nam je data svetlost koja na je pomogla da razumemo pisma u vezi Hrista, Njegove misije i Njegovog sveštenstva. Put istine koji se pružao od tih vremena do vremena kada ćemo ući u Božiji grad, mi je pojašnjen, i predavala sam drugima instrukcije koje je meni Gospod dao.” {E. G. White, Selected Messages Book 1, pp. 206, 207. 1904}
“Vodeće tačke naše vere kako ih držimo danas su čvrsto ustanovljenje. Tačka za tačkom je jasno definisana i sva braća su došla u harmoniju. Cela družina vernika se ujedinila u istini. Bilo je ionih koji su dolazili sa čudnim doktrinama, ali mi se nikada nismo plašili da se susretnemo sa njima. Naše iskustvo je čudesno uspostavljeno otkrivenjem Svetog Duha.” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 3, p. 413. 1903}
“Kao narod moramo stojati na platformi večne istine koja je izdržala testove i sud. Moramo se držati čvrstih stubova naše vere. Načelo istine koje nam je Bog otkrio su naši jedini i istiniti temelji. Oni su nas učinili onim što jesmo. Prolazak vremena nije umanjio njihovu vrednost.– Special Testimonies, Series B, No. 2, p. 51. (1904.)” {E. G. White, Counsels to Writers and Editors, p. 52}
“Ni jedna linija istine koja je učinila narod Adventista Sedmoga Dana, ne sme biti oslabljena. Imamo stare putoakze istine, iskustvo i obavezu, i moramo stajati čvrsto u odbrani naših načela pred svetom.” {E. G. White, Testimonies for the Church Volume 6, p. 17. 1901}
“Poruke svih vrsta su date Adventistima Sedmog Dana da zauzmu mesta istine koje su, tačku po tačku, bile istražene proučavanjem uz molitvu i potvrđene čudotvornom silom Gospodnjom. Ali obeležja koja su nas učinila onim što jesmo, moraju biti sačuvana i biće sačuvana kao što je Bog naznačio kroz Njegovu reč i svedočanstvom Duha.
On nas poziva da čvrstu držimo, stiskom vere, fundamentalna načela koja su bazirana na neupitnom autoritetu.” {E. G. White, Selected Messages Book 1, p. 208. 1904}
„Zapisi iskustava kroz koja je prolazio Božiji narod u ranoj istoriji našeg rada moda biti reizdana. Mnogi od onih koji su od tada prihvatili istinu ne znaju način na koji Bog radi. Iskustva Vilijama Milera i njegovih saradnika, kapetana Džozefa Bejtsa i drugih pionira Adventnog pokreta, moraju biti sačuvana pred našim narodom. Knjiga strašine Lofborova mora dobiti više pažnje. Naši vodeći ljudi moraju videti šta može biti urađeno da bi ova knjiga cirkulisala.“ {E. G. White, Manuscript Releases Volume 17, p. 344. 1903}
“Teret upozorenja koje će doći Božijem narodu, je treća anđeoska poruka. Oni koji proučavaju da bi razumeli ovu poruku uvideće da reč Gospodnja neće podrivati temelje i stubove vere koja je načinila od Adventista Sedmoga Dana ono što jesu danas. — Manuscript 31, 1896.” {E. G. White, Selected Messages Book 2, p. 103. 1896}
“Naši časopisi”
Bog mi je dao svetlost po pitanju naših časopisa. Koja je to svetlost?—Rekao je da će mrtvi govoriti. Kako?—Njihov posao će ih praiti. Moramo ponoviti reči naših pionira u našem poslu, koji su znali da je traženje istine kao potraga za skrivenim blagom, i koji su radili da polože temelje naše vere. Oni su napredovali korak po korak vođeni uticajem Svetog Duha. Jedan po jedan ovi pioniri umiru. Reč koja mi je data je da se ono što su ovi ljudi pisali u prošlosti ponovo izda. U znacima vremena neka članci ne budu dugaćki, a štampa loša. Nemojmo sve trpati u jedan broj časopisa. Neka štampa bude dobra i neka ozbiljna ž, živa iskustva budu stavljena na papir. Ne tako davno uzela sam primerak Biblijskog Eha. Kako sam ga prelistavala, videla sam članak starešine Haskela i jedan članak starešine Korlisa. Kada sam spustila časopis rekla sam, ovi članci moraju ponovo biti izdati. U njima ima istine i sile. Ljudi su govorili kao da su potaknuti svetim duhom. Neka se istine koje su temelji naše vere čuvaju pred našim narodom.
Neki ljudi će se odvojiti od vere, verujući zavodljivim duhovima i doktrinama đavola. Oni govore o nauci i neprijatelj im prilazi i daje pregršt nauke; ali to nije nauka spasenja. Nije nauka poniznosti, posvećenj Duha. Mi sada moramo razumeti koji su stubovi naše vere, –istine koje us nas načinile ovakvim narodom, vodeći nas korak po korak.
Rana Iskustva
Kada je prošla 1844-ta, tražili smo istinu kao skriveno blago. Sretala sam se sa njima i molili smo se i proučavali ozbiljno. Često smo ostajali do kasno u noć, a poneka i celu noć, moleći za svetlost i proučavajući reč. Ponovno i ponovno su se ova braća okupljala da proučavaju bibliju, da bi naučili njeno značenje i da bi bili spremni da propovedaju sa silom. Kada su došli do tačke proučavanja kada su rekli, “Ne možemo učiniti ništa više,” Duh Gospodnji bi došao na mene i ja bih bila odneta u viziji i jasno objašnjenje i stihovi koje smo proučavali bi mi bili pokazani sa uputstvima kako ćemo raditi i propovedati efektivno. Tako nam je data svetlost koja na je pomogla da razumemo pisma u vezi Hrista, Njegove misije i Njegovog sveštenstva. Put istine koji se pružao od tih vremena do vremena kada ćemo ući u Božiji grad, mi je pojašnjen, i predavala sam drugima instrukcije koje je meni Gospod dao.”
Za svo to vreme ja nisam mogla da razumem logiku braće. Moj um je bio zaključan i nisam mogla da shvatim značenje svetog pisma i onoga što smo proučavali. Ovo je bio jedan od najtužnijih perioda u mom životu. Bila sam u takvom stanju dok nam se svi principi naše vere nisu razbistrili u umovima u harmoniji sa Božjom rečju. Braća su znala da, kada nisam bila u viziji, nisam razumela te stvari, ali su prihvatali, kao svetlost sa nebesa, otkrivenja koja su im data.
Mnoge greške su se rađale i iako sam tada bila malo više od deteta, bila sam slana od mesta do mesta da prekorevam one koje su držali te lažne doktrine. Bilo je i onih koji su bili pred opasnošću da postanu fanatici i Bog me je uputio da im prenesem upozorenje sa nebesa.
Ponovo ćemo morati da se borimo sa tim lažnim doktrinama. Biće onih koji će tvrditi da imaju vizije. Kada Vam Bog da jasne dokaze da je vizija od Njega, možete je prihvatiti, ali ne prihvatajte je se bilo kojim drugim dokazima; jer će ljudi zastraniti u Americi i inostranstvu. Gospod želi da se njegov narod ponaša kao razumni ljudi i žene.
Spasenje u Istini
U budućnosti će se podići svakakve prevare i mi želimo čvrsto tle za naše noge. Želimo čvrste temelje da gradimo. Ni jedno slovo ne sme biti uklonjeno iz onoga što je Gospod ustanovio. Neprijatelj će donositi lažne teorije, kao što je doktrina da ne postoji svetinja. Ovo je jedna od tačaka zbog kojih će se mnogi udaljiti od vere. Gde ćemo naći sigurnost osim u istinama koje Gospod daje poslednjih 50 godina. {E. G. White, Review & Herald, May 25, 1905}
„Dozvolimo pionirima da identifikuju istinu. – Kada Božija sila posvedoči šta je istina, ta istina treba stajati kao istina zauvek. Nikakve naknadne stavke, koje se suprote istini ne trebaju biti uvažavane. Ljudi će izlaziti sa intepretacijama Svetog Pisma koje su po njima istina, ali koje nisu istinite. Istinu ovoga vremena, Boga nam je dao kao temelj naše vere. On sam nas je podučio šta je istina. Izlaziće jedan za drugim sa novim istinama koje će biti kontradiktorne svetlosti koju je Bog dao demonstracijom Svetog Duha.
Nekoliko ijh je još živo koji su prošli kroz iskustva stečena ustanovljavanjem ove istine. Bog je milostivo poštedeo njihove živote da ponavljaju i ponavljaju istinu do kraja njihovog života, iskustva kroz koja su prolazili kao i apostol Jovan do samog kraja njegovog života. Nosioci standarda koji su pali u smrt imaju govoriti kroz reizdanja njihovih pisanja. Dobila sam instrukciju da se njihov glas na takav način ima čuti. Moraju se iznostiti njihova svedočanstva o onome što sačinjava istinu za ovo vreme.“ — Preach the Word, p. 5. (1905.)” {E. G. White, Counsels to Writers and Editors, pp. 31, 32
“Nemojmo izgubiti iz vida činjenicu da su ovi ozbiljni radnici žrtvovali sve da rad napreduje. To što su ostarili i osedeli službi Bogu nije razlog da ne utiču superiorno u odnosu na one koji imaju daleko manje znanja o tom radu i mnogo manje iskustva u božanskim stvarima. Iako stari i nemoćni da nose veći teret mlađi mogu i trebali bi da nose, njihovi savetodavci su od najviše reda. Pravili su greške, ali su stekli mudrost iz svojih promašaja; naučili su da izbegavaju greške i opasnosti i zar nisu kompetentni da daju mudre savete? Izdržali su testove i sud, i iako su izgubili nešto od svog žara, ne smeju biti skrajnuti od strane manje iskusnih radnika, koji znaju malo toga o radu i samopožtvovanju ovih pionira. Gospod ih ne drži po strani. Daje im posebnu milost i znanje
…Oni koji su služili svom gospodaru kada je posao bio težak, oni koji su trpeli siromaštvo i ostali verni istini kada smo bili malobrojni, moraju biti uvek poštovani i počastvovani. Dobila sam instrukciju da kažem: Neka svaki vernik poštuje ostarele pionire koji su podneli iskušenja, teškoće i mnoge oskudice. Oni su Božiji radnici i nose veliku ulogu u izgradnji Njegovog dela.” .” {E. G. White, Testimonies for the Church Volume 7, pp. 287-289. 1902}
“Dobila sam instrukcije da kažem, neka svaki vernik poštuje one koje su imali vodeće uloge u ranim danima naše poruke i koji su podneli iskušenja i teškoće i mnoge oskudice. Ovi ljudi su osedeli u službi. Ne zadugo i oni će dobiti svoju nagradu….
Gospod želi da Njegove sluge koje su ostarile u službi istine ostanu verni i istiniti noseći svedočanstvo u korist zakona.
Božije oprobane sluge ne smeju biti stavljani na tešla mesta. Oni koji su služili svom gospodaru kada je posao bio težak, oni koji su istrpeli siromaštvo i ostali verni u ljubavi i istini kada smo bili malobrojni, moraju uvek biti počastvovani i poštovani. Neka oni koji su doošli k istini u kasnijim godinama paze na ove reči. Bog želi da svi paze na ove upozorenje.–Letter 47,1902.” {E. G. White, Selected Messages Book 2, p. 227}
“Videla sam da God nije zadovoljan naravlju nekih koji mrmljaju protiv onih koji su vodili najteže bitke za njih i koji su istrpeli toliko na početku iznošenja naše poruke, kada je rad bio težak. Iskusne radnike koji su radili pod teretom kada je bilo svega njih nekoliko da im pomogne, Bog poštuje; i ljubomorno čuva one koji su se dokazali vernima. Nije zadovoljan onima koji im nalaze greške i prekorevaju Božije radnike koji su osedeli u izgradnji današnje istine.” {E. G. White, Testimonies for the Church Volume 3, pp. 320, 321. 1873}
“Božija reč je vodila naše korake od 1844-te. Pretraživali smo pismo; gradili smo čvrsto; i nismo morali da kvarimo svoje temlje da bi dodavali ojačanja. Letter 24, 1907, p. 3. (To Elder A. G. Daniells, February 4, 1907.)
…Bog je objavio da će se istorija prošlosti ponoviti kada budemo ulazili u poslednju fazu našeg rada. Sve istine koje je dao za poslednja vremena moraju biti proklamovana svetu. Svaki stub koji je On utvrdio mora biti ojačan. NE možemo odstupiti sa temelja koje je Bog postavio…Sada postoji potreba da se ponovi iskustvo ljudi koji su bili delom u utvrđivanju našeg rada na početku. Ms 129, 1905, p.3. (“Steadfast unto the End, “Dec. 24, 1905.)” {E. G. White, Manuscript Releases Vol. 1, p. 54}
“Istine koje su potvrđenje manifestacijom Božijeg rada moraju stojati čvrsto. Neka niko ne pokuša da izvadi ni jedan kamen temeljac iz te strukture. Oni koji budu pokušali da podrivaju temelje naše vere su među onima za koje biblija kaže “U poslednjim vremenima biće onih koji će odstupiti od istine, verujući lažnim duhovima i doktrinama đavola.”” Letter 87, 1905, pp. 2, 3. (To Elder and Mrs. S. N. Haskell, February 25, 1905.)” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 1, p. 55}
“Potvrda naše poruke”
…Rečeno mi je da je Gospod, svojom beskonačnom moći, sačuvao desnu ruku Svog glasnika više od pola veka, kako bi istina bila napisana, jer mi On zapoveda da ih pišem da bi se izdala u našin časopisima i knjigama. Zašto? – Zato jer da nisu sada napisana, kada pioniri veru budu umirali, biće mnogo novih u veri koji će prihvatati poruke koje imaju u sebi pogrešan sentiment i opasne zablude. Ono što poneka ljudi uče kao “posebno svetlo” je u stvarnosti varljiva greška, koja, kao kukolj među pšenicom, raste i donosi lošu žetvu. Greške ovakve vrste će biti držane od strane nekih do samog kraja ove zemlje.
Ima nekih koji se, po prihvatanju pogrešnih teorija, upinju da ih ustanove kroz kolekciju mojih pisanih izjava o istini, koje koriste, izvađene iz konteksta i izvrnute u sprezi sa greškom. Tako seme jeresi raste i postaje snažna biljka koja je okružena mnogim biljkama istine, i na ovaj način se jako radi na tome da se potvrdi ispravnost lažnih biljaka.
Tako je i sa jeresima koje su učene u Živom Hramu. (Knjiga koja se bavi panteističkim sentimentom koju je izdao J.H. Kelog.) Suptilne greške u ovoj knjizi su bile okružene mnogim divnim istinama…Zavodljive sotonine zablude podrivale su poverenje u prave stubove vere, koji su utemeljeni na biblijskim dokazima. Istina je održana planom “Ovako veli Gospod.” Ali postoji upliv mnogih grešaka, i korišćenje svetog pisma van njihovog prirodnog konteksta, sa ciljem da se potvrde zablude, koje će prevariti, ako je moguće, i izabrane…
Neka ne prođe ni jedan dan gde će se prilika da se traži Gospod svim srcem, dušom i umom izgubiti. Ako ne prihvatitmo poruku sa ljubavlju, možda ćemo biti među onima koji će videti sotonina čudesa u poslednjim danima i poverovati u njih.– Letter 136, April 27, 1906, to Brethren Butler, Daniells, and Irwin.” {E. G. White, This Day with God, p. 126}
“Ne želim da ignorišem ili previdim nijednu kariku u lancu dokaza koji je formiran posle 1844-te, gde su se male družine iskrenih tražioca istine sastajale da proučavaju bibliju i da traže od Boga svetlost i vođstvo…Istina je, tačku po tačku, urezana u naše umove tako čvrsto da nije bilo mesta sumnji…Dokazi koji su nam dati u našim ranim iskustvima imaju i dalje istu silu koju su imali tada. Istina je ista kakva je douvek i bila i ni jedan stub nemože biti izvučen iz strukture istine. Ona koja je tražena iz reči 1844-te, 1845-te i 1846-te ostaje ista u svakom smislu. . Letter 38, 1906, pp.
1, 2. (To the Wahroonga Sanitarium Family, January 23, 1906.)” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 1, p. 52}
„Tih dana, Gospod nam je dao dragocena iskustva. Kada smo bili u borbi sa silama tame, kao što često i jesmo, sve smo iznosili pred našeg moćnog pomoćnika. Iznova i iznova smo se molili za snagu i mudrost. Nismo se predavali; osećali smo da pomoć mora doći. I kroz veru u Boga, neprijateljeva artiljerija je bila okrenuta protiv njega samog, veličanstvene pobede su izvojevane za istinu, a mi smo postali svesni da na Gospod nije dao svoga Duha na meru. Da nije bilo ovih posebnih dokaza Božje ljubavi, da nije manifestacijom duha stvaio svoj pečat na istinu, mogli smo postati obeshrabreni; ali dokazi božanskog vođstva, živa iskustva u vezi sa Bogom, osnažile su nas da se čvrsto borimo u bitkama za Gospoda. Verni su mogli jasnije razaznati kako je Bog mapirao njihov kurs, vodeći ih kroz iskušenja, razočarenja i žestoke borbe. Postali su jači kako su nailazili i prevazilazili prepreke i sticali bogato iskustvo svakim novim korakom. Mnogi od ovih pionira, koji su podelili sa nama svoja iskušenja i pobede, ostali su istiniti do kraja svojih života i zaspali su u Isusu Hristu.“ {E. G. White, Review & Herald, November 20, 1883}
“Svedočanstva Pionira. – Imala sam prezentaciju po pitanju prevara koje sotona donosi u ovo vreme. Dobila sam instrukciju da bismo trebali istaći svedočanstva nekih starih radnika koji su sada pokojni. Neka nastave da govore kao kroz članke iz ranih brojeva naših čsopisa. Ovi člansci bi sada trebali biti reizdati, da možemo imati živ glas Gospodnjih svedoka. Istorija ranih iskustava u radu na poruci će biti sila za izdržavanje sotoninih ingenioznih prevara. Instrukcija mi je nedavno ponovljena. Moram prezentovato ljudim svedočanstva Biblijskih istina, i ponoviti poruke koje su date godinama ranije.”– {E. G. White, Counsels to Writers and Editors, p. 26}
“Protest protiv uklanjanja orijentira”
Kada se pojave ljudi koji bi da promene stubove temelja naše vere koju je Bog ustanovio svojim Svetim Duhom, neka ostareli ljudi koji su bili pioniri u radu govore jasno, i neka i oni koji su umrli takođe govore kroz reizdanja njihovih članaka kroz naše časopise. Sakupimo zrake nebeske svetlosti koje nam je Bog dao dok je vodio svoj narod korak po korak na putu istine. Ova istina će izdržati test i sud vremena. {E. G. White, Manuscript Releases Volume 1, p. 55}
“Istine koje su nam date posle 1844-te su sigurne i nepromenjive kao i kada ih je Gospod dao kao odgovore na naše molitve. Vizije koje mi je Bog dao su toliko upečatljive da znamo da je ono što smo prihvatili istina. Ovo je demonstrirano Svetim Duhom. Svetlost, dragocena svetlost od Boga, ustanovila je glavne tačke naše vere kakve ih držimo danas. Letter 50, 1906, pp. 1, 2. (To Elder W. W. Simpson, January 30, 1906.)” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 1, p. 53}
“Gospodnje vođstvo je bilo obeleženo i najčudesnija su bila Njegova otkrovenja onoga što je istina. Tačka za tačkom je ustanovljena od Gospoda nebesa. Ono što je tada bilo istia, istina je i danas. Ali glasovi koji govore “Ovo je istina, imam novu svetlost” ne prestaju da se čuju. Ali ove nove svetlosti su manifestacija pogrešne primene Reči koje Božji narod navode na pogrešan put bez sidra koje ih obezbeđuje. Ako bi student Reči uzeo Gospodnje istine koje je otkrio i primenio ih u praktičnom životu, on bi tada bio živi kanal svetlosti. Ali oni koji su sebi odredili da proučavaju nove teorije, imaju kombinaciju istine i greške, i kada pokušavaju da istaknu ove stvari, prikazali su da nisu zapalili svoju sveću na nebeskom oltaru i ona se ugasila u mraku. –Manuscript 31, 1896.” {E. G. White, Selected Messages Book 2, p. 104}
“Ono što je bilo istina na početku je i sad istina. Iako se nove i važne istine otkrivaju za generaciju koje nasleđuju, sadašnja otkrivenja nisu kontradiktorna onima iz prošlosti. Svaka nova shvaćena istina samo daje više značaja staroj. {E. G. White, Review & Herald, March 2, 1886}
“Nije moguće proceniti zle rezultate uklanjanja nekog od orjentira koje je učvrstila Božja Reč. Samo nekolicina koji se usude na tako nešto zastane ped pravom istinom. Većina uklanja pred sobom jednu po jednu tačku istine, dok ne postanu pravi nevernici.” {E. G. White, The Great Controversy, p. 525. 1888}
“Naši ljudi moraju razumeti razloge naše vere u naša prethodna iskustva. Kako je tužno što mnogi od njih bezgranično veruju ljudima koji prezentuju teorije koje pokušavaju da iskorene naša prošla iskustva i da uklone orijetire vere! Oni koji tako lako mogu biti zavedeni lažnim duhovima pokazuju da prate pogrešnog vođu već neko vreme – toliko da više ne mogu da shvate da se odvajaju od vere ili da ne grade na čvrstom temelju. Moramo podsticati sve da stave svoje verske napčare, da pomažu svoje oči kako bi jasno videli i razlikovali istinite stubove vere. Tada će znati da “Tvrdo dakle stoji temelj Božij imajući ovaj pečat: pozna Gospod svoje” (2 Tim. 2:19). Moramo oživeti stare dokaze vere koji su dati svecima.” {E. G. White, Selected Messages Book 2, p. 25. 1904}