Ispitivanje napisanog 1862 – 1876

Ellen G. White

Ellen G. White

Kako je crkva rasla i širila se, tako su i nebeska otkrivenja rasla i širila se. Otkrivenja i poruke koje su date ojačale su temelje istine na kojoj je crkva građena. Ispitivanje teme božanstva u njenin pisanjima je bacilo bujicu svetlosti na ovo bogato polje proučavanja. Daleko od toga da su odbacivane prethodno otkrivene istine, otrkivenja u tom periodu su služile da potvrde i osnaže one koje su prethodno date.

 

Ko je Zakonodavac i koje je Njegovo ime?

Bog je moralni upravitelj i Otac. On je Zakonodavac.” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 12, p. 208} 1876

“Oni koji gaze Božji autoritet i pokazuju otvoren prezir prema zakonu koji je dat na tako veličanstven način na Sinaju, bukvalno prezire zakonodavca, velikog Jehovu.” {E. G. White, Spiritual Gifts Volume 3, p. 294} 1864

 

Ko je bio sledeći po autoritetu pored velikog Jehove, Zakonodavca?

Božji Sin je bio sledeći po autoritetu pored velikog Zakonodavca. On je znao da jedino Njegov život može biti dovoljan za otkup otpalih ljudi. Bio je toliko vredniji od ljudi, koliko je njegov plemeniti karakter bez mrlje i uzdignut položaj komandanta nebeske vojske bio iznad poslova ljudi. On je bio preslikana priroda svog Oca, ne samo po crtama lica i tela, već i po savršenstvu karaktera.” {E. G. White, Review and Herald, December 17, 1872 par. 1}

“ […] Hris je bio iznad svega. On je bio zapovednik na nebesima. On je prenosio anđeoskoj porodici sve zapovesti svog Oca.” {E. G. White, Spiritual Gifts Volume 3, p. 36} 1864

“Veliki stvoritelj je okupio nebeske vojske, da bi mogao u prisutnosti svih anđela dodeliti posebne počasti svom Sinu. Sin je seo na tron sa Ocem i nebeska gomila svetih anđela se okupil oko njih. Tada je Otac obznanio da je Hrista, Svog Sina, izjednačio sa sobom; tako da gde god je prisutan Njegov sin, to je kao da je sam Bog prisutan. Sinovljeva reč se imala poštovati kao i Očeva. On je predao autoritet na svog Sina da komanduje nebeskim vojskama. Pogotovu je bio važan zadatak da Sin sarađuje sa Njim u stvaranju zemlje i svakog živog stvorenja koje će postojati na toj zemlju. Njegov Sin će sprovoditi Njegovu volju i zamisli, ali ništa neće činiti sam od sebe. Očeva volja će se ispuniti u Njemu.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 17, 18} 1870

 

Ko je bio sledeći po časti do Sina Božjeg?

Sotona je na nebesima, pre svoje pobune, bio uzvišeni anđeo, sledeći po časti do dragog Božjeg Sina.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 17} 1870

“Sotona, vođa otpalih anđela, nekada je imao uzvišenu poziciju na nebesima. On je bio sledeći po časti do Hrista. {E. G. White, Review and Herald, February 24, 1874 par. 33}

“Hrist je bio pozvan na poseban savet sa Bogom, vezano za Njegov plan, dok Sotona nije bio upoznat sa tim planom. Nije razumeo, niti mu je bilo dozvoljeno da zna Božje namere. Ali Hrist je bio priznati vladar nebesa, njegova moć i autoritet  je bio isti kao samoga Boga.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 18} 1870

 

Da li je sotona bio nesvestan Hristove pozicije i identiteta?

“Sotona je bio dobro upoznat sa pozicijom i slavom koju je Hrist imao na nebesima kao Božji Sin, Očev ljubljeni.” {E. G. White, Review and Herald, March 3, 1874 par. 21}

“Među anđelima je bila prepirka. Sotona i njegovi simpatizeri su se upinjali da reformišu Božju upravu. Nisu bili zadovoljni ni srećni jer nisu imali uvid u njegovu neograničenu mudrost i nisu mogli da shvate Njegove namere kada je uzvisio Svog Sina Isusa,  dajući mu tako neograničene moći i komandu. Oni su se pobunili zbog Sinovljevog autoriteta.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 19} 1870

“Anđeli koji su bili lojalni i iskreni, pokušali su da pomire pobunjene anđele sa voljom njihovog Stvoritelja. Opravdavali su Boga u predaju časti Isusu Hristu, i sa silnim razumom pokušavali su da ubede sotonu da on nije imao sada manje časti nego pre no što je Otac obznanio čast koju je dao svom Sinu. Oni su jasno izneli da je Isus Sin Božji, koji je postojao sa Njim, pre nego što su anđeli stvoreni; i da je on oduvek bio sa desne strane Bogu i da  Njegov blag autoritet pun ljubavi od onda nije upitan; i da nije izdao nijednu zapovest osim onih koje su bile radost nebeskoj vojsci da izvrši.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 19} 1870

“Mnogi Sotonini simpatizeri su bili naklonjeni da poveruju u savet lojalnih anđela i da se pokaju zbog svog nezadovoljstva, i da ponovo budu primljeni pod okrilje Oca i Njegovog dragog Sina.”{E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 20, 21} 1870

“Lojalni anđeli su požurili ka Sinu Božjem i upoznali Ga sa onim što se dešava među anđelima. Našli su Oca na savetu sa Svojim Sinom, da otkriju kojim sredstvima, za dobrobit svih dobrih i lojalnih anđela, da ponište sotonin autoritet zauvek.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 21} 1870

 

Ko je jedini kome je Bog otkrivo sve svoje tajne namere?

“Bog je informisao sotonu da će samo Svom Sinu otkriti sve voje tajne namere i tražio je od cele nebeske porodice, čak i od sotone, da se potpuno pokore u neupitnoj poslušnosti; ali da se on (sotona) dokazao nedostojnim mesta na nebesima.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 22} 1870

 

Koje strave su bile uključene u nebeski rat?

“Sotona je imao simpatizere na nebesima, i poveo je veliki broj anđela sa sobom. Bog, Hrist i nebeski anđeli su bili sa jedne strane, a sotona na drugoj. I pored neograničene moći i slave Boga i Hrista, anđeli su postali nezadovoljni. Sotonine insinuacije su imale efekta i radije su verovali da su Otac i Sin njihovi neprijatelji a sotona njihov dobročinitelj.” {E. G. White, Testimonies Volume 3, p. 328} 1873

“Sotona je vodio rat protiv Božje vladavine, jer je bio ambiciozan da se uzdigne i nije želeo da se pokori autoritetu Božjeg Sina, velikog nebeskog zapovednika.” {E. G. White, Spiritual Gifts Volume 3, p. 37} 1864

“Tada je nastao rat na nebesima. Božji Sin, princ nebesa i njegovi lojalni anđeli, upustili su se u borbu sa velikim pobunjenikom i onima koji su se ujedinili sa njim.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 23} 1870

“Onaj  koji je mogao da utiče na anđele da se pobune protiv Boga, njihovog Vrhvonog Vladara, i protiv Njegovog Sina, njihovog voljenog zapovednika, i preusmeri njihove simpatije na sebe, bio je sposoban za prevare svake vrste.” {E. G. White, Review and Herald, August 18, 1874 par. 10}

 

Ko je bio uključen u veliki čin stvaranja?

Otac i Sin su bili uključeni u silan i čudesan rad koji su zamislili i stvorili svet.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 24} 1870

“Isus se ujedinio sa Ocem u stvaranju sveta.” {E. G. White, Testimonies Volume 2, p. 209} 1869

 

Ko je predložio da stvore čoveka po sopstvenom liku?

“Posle stvaranja zemlje i zveri na njoj, Otac i Sin su sporveli svoje namere u delo, koji je smišljen pre pada sotone, da načine čoveka po sopstvenom obličju. Zajedno su skovali plan stvaranja zemlje i svakog živog bića na njoj. I tada Bog govori svome Sinu, “Načinimo čoveka po našemu obličju.”” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 24, 25} 1870

Bog je na savetu sa svojim Sinom napravio plan da stvore čoveka po svom obličju.“ {E. G. White, Review and Herald, February 24, 1874 par. 3}

“Pre Sotoninog pada, Otac se konsultovao sa Sinom po pitanju stvaranja čoveka. Naumili su da stvore svet i da stvore životinje i žive stvari na njoj, i da stvore čoveka po Božjem obličju, da vlada nad svim živim svetom koji je Bog stvorio.” {E. G. White, Spiritual Gifts Volume 3, p. 36} 1864

 

Koga su Adam i Eva (stvoreni po Očevom i Sinovljevom liku) voleli, slavili i obožavali?

“Adam i Eva su bili očarani lepotom u svog doma u Edemu. Bili su oduševljeni pticam pevačicama oko njih, koje su nosile svoje sjajno i ljupko perje pevajući svoju veselu pesmicu. Sveti par se ujedinio sa njima i podigli su svoje glasove u harmoničnoj pesmi ljubavi, slave i obožavanja, Oca i Njegovog dragog Sina, zbog darova ljubavi koja ih je okruživala.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 26, 27} 1870

“Adam i Eva su uveravali anđele da nikada neće prekršiti direktne Božje zapovesti; jer im je bilo zadovoljstvo da vrše Njegovu volju. Anđeli su se udružili sa Adamom i Evom u harmoničnoj pesmi hvale; i dok se njihova pesma vijorila iz Edema, sotona je čuo zvuke njihovog obožavanja Oca i Sina.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 34, 35} 1870

 

Čiji neprijatelj je bio sotona?

“ Adamu i Evi su reklu da se najuzvišeniji anđeo, sledeći do Hrista, pobunio protiv Božjeg zakona koji je on ustanovio za nebeska bića; da je ova pobuna izazvala rat na nebesima koji je rezultirao izbacivanjem pobunjenika i da je sa njim isteran svaki anđeo koji se ujdinio sa njim u neposlušnosti autoriteta velikog Jehove; i da je ovaj otpali anđeo sada neprijatelj svima koji su poslušni Ocu i njegovom dragom Sinu.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, pp. 33, 34} 1870

 

Dok je Lucifer još bio na nebu, koga je slavio nebeski hor?

“Čas radosnoj pesmi u slavu Boga i njegovo dragog Sina je došao. Sotona je poveo nebeski hor. Zapevao je prvu notu, a tada su sve nebeske vojske udružile sa njim i veličanstvene note su odzvanjale nebesima u čast Boga i njegovo dragog Sina. Ali, sada, umesto divne muzike, razdor  i besne reči se čuju od vođe pobunjenika.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 28} 1870

 

Kome je sotona rešio da se protivi kada je prognan sa nebesa?

Sotona je odbacio svoja osećanja slabosti i očajanja i, kao vođa otpalih anđela, učvrstio se u borrbi i da učini sve što je u njegovoj moći da prkosi Božjem autoritetu i Njegovom Sinu. Upoznao ih je sa svojim planovima. Ako bi se stuštio na Adama i Evu i bunio se protiv Božjeg Sina, neće ga slušati na momenat, ali će biti spreman da napadne.“ {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 32} 1870

 

Ko je jedini na nebesima koji može postići iskupljenje otpalog ljudskog roda?

“Nebeski Božji Sin je video da niko osim njega ne može spasiti otpali rod. On je odlučio da pomogne čoveku.” {E. G. White, Review and Herald, February 24, 1874 par. 33}

“Nebeski Božji Sin je bio jedina žrtva dovoljno vredna da potpuno zadovolji zahteve Božjeg savršenog zakona.” {E. G. White, Review and Herald, December 17, 1872 par. 4}

“Božji Sin je bio sledeći po autoritetu velikom Zakonodavu. On je znao da samo Njegov život može biti zadovoljavajući otkup palim ljudima.” {E. G. White, Review and Herald, December 17, 1872 par. 1}

“Slavni plan spasenja ljudskog roda je stvoren kroz beskonačnu ljubav Boga Oca. Kroz ovaj božanski plan se vidi manifestacija Božje ljubavi prema otpalom rodu. Ljubav koja se manifestuje kroz davanje Božjeg ljubljenog Sina, zadivila je anđele. “Bogu toliko omilje svet da i Sina svoga jedinorodnog dade, da svaki koja i ga veruje ima život večni.” Ovaj Spasitelj je bio sjaj Očeve slave i Njegova preslikana ličnost. Posedovao je božansku veličanstvenost, savršenstvo i izvanrednost. Bio je jednak Bogu. “Ocu je bilo po volji da u njemu obitava sva punina.” [Citirano Filibljanima 2:6-2] {E. G. White, Testimonies Volume 2, p. 200} 1869

“Na nebu je održan savet koji je rezultovao žtrvom Sina božjeg da iskupi ljudski rod od kletve i Adamovog pada i da pobedi sotonu. O, kakve divne poniznosti! Slava nebesa, kroz ljubav i sažaljenje ka palom rodu, predložio je sebe kao zamenu i osiguranje. On će poneti ljudsku krivicu. Preuzeće Očev gnev na sebe, koji bi u suptornom pao na ljude zbog njihove neposlušnosti.” {E. G. White, Review and Herald, February 24, 1874 par. 21}

“Kakva poniznost na veličanstvenim nebesima! Kakva divna ljubav prema grešnim ljudima, da će Božji Sin napustiti nebeske dvore i doći na ovaj grehom zaprljan svet, da spasi od propasti palog grešnika!” {E. G. White, The Youth’s Instructor, February 1, 1874 par. 1

 

Ko je predvodio Izraelce?

“Izrael je sačuvan Božjim čudom svakog dana njihovog putovanja kroz pustinju. Moćni anđeo koji je išao pred njima je bio Sin Božji.” {E. G. White, The Spirit of Prophecy Volume One, p. 318} 1870

 

Koliko nebeskih individua je bilo prisutno na Hristovom krštenju?

“Nikada ranije anđeli nisu čuli takvu molitvu kakvu je Isus izgovorio na svom krštenju ibli su zabrinuti da prenesu poruku od Oca Sinu. Ali, ne! Direktno od Oca izlazi svetlost Njegove slave. Nebesa su otvorena i zraci slave koji je bio u obličju golubice se spuštaju na Božjeg Sina. Forma golubice je bila pokazatelj krotosti i nežnosti Hrista. Dok su ljudi stajali opčinjeni i gledali na Hrista iz otvorenih nebesa čuo se glas: “Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.” Reči potvrde da Hrist jeste Si Božji su date da inspirišu veru u onima koji su bili prisutni i da podrže Sina Božjeg u Njegovom mukotrpnom radu.

Iako je Sin Božji bio u ljudskom obličju, a ipak ga Jehova svojim glasom uverava u njegovo posinaštvo sa večnim Bogom. U ovoj manifestaciji prem svom Sinu, Bog prihvata ljudskost uzvišenu kroz Hristovu izvanrednost.” {E. G. White, Review and Herald, January 21, 1873 par. 5}

 

Čiji duh trebamo primiti?

“Želimo da čujemo pobeničke usklike onih koji su pobedili. Želimo da među nas slobodno dođe Hristov slatki Duh. Želimo da vode spasenja teku među nama. […] Uklonite se od hladnih uticaja duha ovoga sveta. Uspnite se malo višlje. “Neka ka Bogu ide obožavanje srca.” Malo bliže Bogu, Isusu i anđelima. Primite nebesko miropomazanje; i tada ga možete poneti kući sa sobom.” {E. G. White, Review and Herald, August 17, 1869 par. 10}

Ako bi Hristovi sveštenici imitirali ovaj obrazac, prožeo bi ih Njegov Duh, i anđeli bi im služili.” {E. G. White, Testimonies Volume 2, p. 509} 1870

 

Šta je rečeno o istinama koje je crkva držala u tom periodu?

“Nemamo sumnji, niti smo sumnjali godinama, da su doktrine koje držimo danas sadašnja istina i da se približavamo sudu.” {E. G. White, Testimonies Volume 2, p. 355} 1870

“Mi, kao narod, imamo pobedu u čistoći i snazi istine. Potpuno smo sigurni u našu poziciju ogromnom količinom biblijskih svedočanstava.” {E. G. White, Review and Herald, September 16, 1873 par. 7

 

Koja je bila pozicija crkve po pitanju božanstva u to vreme?

Od Džejmsa vajta imamo uvid u poziciju crkve u to vreme:

“Isus se molio da bi Njegovi učenici bili jedno, kao i on što je bio jedno sa Ocem. Ova molitva se nije odnosila na jednog učenika sa dvanaest glava, već dvanaest učenika, koji su jedno u svom cilju i naporima da čine volju svog Gospodara. Niti su Otac i Sin deo “tri-u-jednog Boga.” Oni su dva posebna bića, a ipak jedno u dizajnu i postizanju spasenja. Iskupljeni, od prvog koji je uključen u veliko spasenje, do poslednjeg, svi podaju čast, slavu i hvalu svog spasenja i Bogu i jagnjetu.” {J. S. White, Life incidents, p. 343} 1868

“Pavle potvrđuje da je Sin Božji bio u Božjm obličju i da je jednak sa Bogom. “Ako je i bio u obličju Božjem, nije se otimao da si isporedi s Bogom.” Filibljanima 2:6. Razlog zašto se nije otimao je zato što su, u stvari, bili jednaki….Neojašnjivo trojstvo koje čini božanstvo tri u jednom i jedno u troje, je dovoljno loše, ali taj ultra unitarijanizam koje čini Hrista inferiornim u odnosu na Oca je gore. Da li je Bog rekao nižem od sebe, “Načinimo čoveka po slom obličju?” {J. S. White, Review & Herald, November 29, 1877}

Ova ista pozicija po pitanju božanstva je jasno podvučena u izjavama vere koja je napisana 1872-ge i koja se pojavila u prvom izdanju Signs of the Times 1874-te. (Za više detalja pogledajte knjigu: Živi glas Gospodnjih svedoka)

Rezime:

Iz ovih sažetih odlomaka njenih pisanja u ovom periodu nalazimo sledeće:

  • Bog, Otac, Jehova, je veliki zakonodavac.
  • Sin Božji je bio sledeći po autoritetu do zakonodavca.
  • Samo svom Sinu bog obznajuje svoje tajne namere, nikom drugom.
  • Lucifer je bio sledeći po slavi do Sina Božjeg..
  • Lucifer je znao da je Isusova pozicija, Sin Božji.
  • Lojalni anđeli su znali da je Isus Sin Božji i opominjali su Lucifera.
  • Pali anđeli su bili nezadovoljni Ocem i Sinom.
  • Nebeski rat je uključivao: Oca, Sina i lojalne anđele, Lucifera i njegove anđele.
  • Rad stvaranja su izveli Otac i Sin.
  • Ljudski rod je stvoren po obličju Oca i Sina.
  • Adam, Eva i lojalni anđeli su obožavali i slavili Oca i Sina.
  • Lucifer je pre svog pada vodio nebeski hor u pesmi slavljenja Oca i Sina.
  • Sotona je bio olučan da prkosi autoritetu Oca i Sina.
  • Samo je Božji Sin mogao postati ljudski iskupitelj. Niko drugi nije mogao.
  • Otac je pristao da da svog sina na iznenađenje nebeske vojske.
  • Na hristovom krštenju, Očeva slava je počivala na njemu u obliku golubice.
  • Oni koji veruju u Hrista će dobiti Njegovog slatkog duha. (Biće prožeti njime)