Poslednje Godine 1905 – 1915

Ellen G. White

Ellen G. White

Poslednje godine Gđe Vajt su bile užurbane. U 81-oj godini, Gđa Vajte je ponovo putovala u Vašington, prisustvujući Generalnoj Konferenciji 1909-te (to je bila njena poslednja). Na konferenciji je govorila nekoliko puta jasnim i čvrstim glasom. Ovo je bio njen poslednji put u istočne države i ostavila je jak utisak na mnoge Adventiste Sedmog Dana koji su je čuli ili upoznali na Generlanoj Konferenciji. Shvatajući da joj je ostalo još malo vremena,kada se vratila u Elmshaven pojačala je napore da izda nekoliko knjiga koje su esencijalne instrukcije za crkvu. Svedočanstva Za Zajednicu, 9-ti deo, je izdat 1909-te. 1911-te su se pojavila Dela Apostola. 1913-te Saveti za Roditelje i Učitelje je izašla, i 1914-te je rukopis Radnici Jevanđelja poslat na štampanje. Poslednjih nekoliko meseci života posvetila je radu na knjizi Proroci i Carevi.

13-og, Februara, 1915-te, dok je ulazila u svoju radnu sobu u Elmshavenu, saplela se i pala i nije mogla da ustane. Pozvana je pomoć i uskoro je postalo jasno da je ozbiljna povreda. Na rentgenu se video prelom levog kuka i pet meseci je bila prikovana za krevet ili invalidska kolica. Njene reči. Koje je uputila prijateljima i rođacima u tim poslednjim nedeljama su bile vesele, ispunjene osećanjem da je verno ispunila delo koje joj je Bog poverio  i dala ime je svečao upozorenje:

“Kažem vam sada, kada budem počinula, velike promene će nastupiti. Ne znam kada ću biti uzeta; i želim da upozorim sve na đavolovo delovanje. Želim da ljudi znaju da sam ih upozorila u potpunosti pre moje smrti.” {Manuscript 1, 1915}

Život Elen Vajt završio se 16-og, Jula,  1915-te godine u 87-oj godini. Verni borac je položen pored njenog muža na Ouk Hil groblju u Batl Kriku, Mičigen.