Upozorenje Duha Proroštva

Ellen G. White

Ellen G. White

Mnogi se zavaravaju da kao Božja crkva ne možemo pasti i citiraju, van konteksta, Ellen White gde kaže da će “crkva izgledati kao da je pala, ali da neće pasti.” Ako pažljivo pročitate kontekst te izjave, videćete da se radi o periodu nakon donošenja nacionalnog nedeljnog zakona u Americi kada će hijerarhija biti oduvana, i izgledaće kao da Božja crkva više ne postoji, ali prava Božja crkva neće pasti.

Duh Proroštva nam je objavio upozorenje, da ćemo kao crkva biti izmereni na merilima, i da ako naše stanje ne bude odgovaralo svetlosti koja nam je data, AKO NAŠA SVETLOST POSTANE TAMA, da ćemo kao crkva biti izmereni laki.

Molimo vas braćo i sestre, na kolenima proučite ovo upozorenje Duha Proroštva.

Tekst je dugačak, ali otreznjujući. Vreme je da stražari na Sionskim zidovima daju jasan glas trube. Pripremite se za dolazak Gospoda na vojskama. Ko će opstati u taj dan?

“Hristov duh treba da tako upravlja našim karakterom i ponašanjem da naš uticaj može uvek blagosloviti, ohrabriti i poučiti. Naše misli, naše reči, naša dela, treba da svedoče da smo rođeni od boga i da Hristov mir vlada našim srcima. Na ovaj način mi širiimo oko nas blagotvorno ozračje o kojem Spasitelj govori kad nas On potiče da dozvolimo da naše svetlo svetli ljudima. Tako ostavljamo sjajni trag prema nebu. Na ovaj način, svi koji su povezani sa Hristom mogu postati efektivniji propovednici pravednosti nego kroz najtalentovaniji pokušaj sa katedre bez ovog nebeskog miropomoazanja. Ove svetlonoše koji šire najčistiji sjaj su najmanje svesni svog sjaja, kao što najneugledniji cvetovi pružaju najslađe mirise.

Naši ljudi čine veoma opasne greške. Mi ne možemo hvaliti i laskati ni jednom čoveku bez da mu nanesemo zlo; oni koji ovo čine će se sresti sa ozbiljnim razočaranjem. Oni se previše uzdaju u ograničenog čoveka a nedovoljno u Boga koji nikada ne greši. Radosna želja da se potakne ljude da budu zapaženi je dokaz nazadovanja od Boga i prijateljstva sa svetom. To je duh koji karakteriše današnjicu. On pokazuje da ljudi nemaju Hristov um; duhovno slepilo i siromaštvo duše ih je nadvladalo. Često osobe sa salbijim umom gledaju od Isusa prema običnom ljudskom standardu, kojim ne bivaju svesni svoje beznačajnosti, te stoga imaju neopravdano visoko mišljenje o svojim sposobnostima i darovima. Među nama kao narodom postoji idolopoklonstvo ljudskih instrumenata i običnog ljudskog talenta, čak i onih sa površnim karakterom. Mi moramo umreti sebi i uzgajati poniznu, dečju veru. Božji naord je odstupio od njihove jednostavnosti. Oni nius učinili Boga svojom snagom i oni su slabi i u duhovnoj nesvestici.

Pokazano mi je da svetski duh brzo kvari crkvu. Vi pratite isti put kao i drevni Izrailj. Tu je isti otpad od vašeg svetog zvanja kao Božjeg posebnog naroda. Vi drugujete sa neplodnim delima tame. Vaša sloga sa nevernicima je izazvala Božje negodovanje. Vi ne znate šta je dobro za vaš mir i to brzo iščezava ispred vaših očiju. Vaš nemar da pratite svetlo će vas staviti u lošiju poziciju nego što su bili Jevreji nad kojima je Isus proglasio nesreću.

Pokazano mi je da neverstvo u svedočanstva polako raste kako ljudi nazaduju od Boga. To se dešava u celoj crkvi, svuda. Ali samo malobrojni znaju šta će naša crkva doživeti. Videla sam da božanstvo danas još uvek ima strpljenja sa nama, ali niko ne može reći koliko dugo će to još trajati. Niko ne zna koliko je velika milost koja nam je pružena. Ali samo malobrojni su iskreno posvećeni Bogu. Malo je onih koji, kao zvezde u olujnoj noći, svetle tu i tamo između oblaka.

Mnogi koji samozadovoljno slušaju istinu iz Božje Reči su duhovno mrtvi, dok tvrde da su živi. Oni su godinama dolazili i odlazili u našu zajednicu , ali oni izgledaju sve manje i manje svesni vrednosti objavljene istine. Oni nisu gladni i žedni pravednosti. Oni ne uživaju u duhovnim i božanskim stvarima. Oni pristaju uz istinu, ali nisu kroz nju posvećeni. Ni Božja Reč ni svedočanstva Njegovog Duha ne čine trajni utisak na njih. U skladu sa svetlošću, privilegijama, i prilikama koje su oomalovažili, biće njihova osuda. Mnogi koji propovedaju istinu drugima, sami uzgajaju greh. Molbe Božjeg Duha, kao božanska melodija, obećanja Njegove reči tako bogata i obilna, njene pretnje protiv idolopoklonstva i neposlušnosti — sve je bespomoćno da otopi srce otvrdnuto svetom.

Mnogi naši ljudi su mlaki. Oni imaju istu poziciju kao Meroz, nisu ni za ni protiv, ni hladni ni vrući. Oni čuju Hristove reči, ali ih ne čine. Ako ostanu u ovom stanju , on će ih odbaciti sa gađenjem. Mnogi od onih koji su imali veliku svetlost, velike prilike, i svaku duhovnu prednost, hvale Horsta i svet u istom dahu. Oni se klanjaju pred Bogom i pred mamonom. Oni slave sa decom ovog sveta, a tvrde da su blagosloveni sa Božjom decom. Oni žele da imaju Hrista kao svog Spasitelja, ali neće da nose krst ni imaju njegov jaram. Neka vam Gospod bude milostiv; jer ako nastavite ovim putem, ništa osim zla vam ne može bit prorečeno.

Božje strpljenje ima svrhu, ali vi je uništavate. On dozvoljava stanje stvari da se desi, koje biste vi rado sprečili, ali će biti prekasno. Bog je zapovedio Iliji da pomaže surovog i prevarnog Hazaela carem nad Sirijom, da bi bio bič idolopokloničkom Izrailju. Ko zna da vas neće možda Bog prepustiti zabludama koje volite? Ko zna, možda propovednici koji su verni, čvrsti, i istiniti, budu poslednji koji će dati jevanđelje mira našim nezahvalnim crkvama? Možda se razarači već spremaju pod Sotoninim upravljanjem i samo čekaju da još nekoliko vernih vojnika odstupi da zauzmu nihova mesta, i da glasom lažnog proroka objave ‘Mir, mir’, kada Gospod nije rekao mi. Ja retko plačem, ali sada su mi oči zaslepljene suzama; one padaju na moje spise dok pišem. Možda je već svo proroštvo među nama na kraju, i glas koji je budio ljude možda više neće uznemiravati njihove telesne spavače.

Kada Bog bude činio Njegovo neobično delo na zemlji, kada svete ruke više ne budu nosile kovčeg, nesreća će biti nad ljudima. O kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! O kada bi se naši ljudi mogli, kako Ninevija, pokajati svom silom i verovati svim srcem, da Bog može da ukloni Svoj žestoki gnev od njih.

Ispunjena sam bolom i mukom dok gledam roditelje koji se prilagođavaju svetu i dozvoljavaju svojoj deci da zadovoljavaju svetska merila u ovo vreme. Ispunjena sam užasom kada se stanje porodica koje tvrde da veruju sadašnju istinu otkriva preda mnom. Raskalašenost mladih i čak i dece je skoro neverovatna. Roditelji ne znaju tajne poroke koji uništavaju i mrljaju Božje obličje u njihovoj deci. Gresi koji su bili karakteristični za Sodomite postoje među njima. Roditelji su odgovorni; jer nisu učili svoju decu da ljube i slušaju Boga. Oni ih nisu obuzdali ni marljivo učili puteve Božje. Oni su im dozvolili da izlaze i ulaze kad hoće, i da se druže sa svetovnim drugovima. Ovi svetovni uticaji , koji neutrališu roditeljsko učenje i autoritet, se nalaze uglavnom u takozvanom dobrom društvu. Svojim oblačenjem, izgledom, zabavama, oni se okružuju atmosferom koja se suproti Hristu.

Naša jedina sigurnost je da stojimo kao Božji poseban narod. Mi ne smemo popustiti ni jedan centimetar običajima i modi ovog degenerisanog doba, nego moramo stajati u moralnoj neovisnosti, ne praveći kompromise sa pokvarenim i idolopokloničkim običajima.

Zahtevaće hrabrost i neovisnost da se uzdignemo iznad religioznog standarda hrišćanskog sveta. Oni ne prate Spasiteljev primer samoodricanja; oni ne čine nikakvu žrtvu; oni neprestano traže da izbegnu krst za koji Hrist izjavljuje da će biti znak učeništva.

Šta mogu reći da pokrenem ljude? Kažem vam da će ne mali broj propovednika koji stoje pred ljudima da objašnjavaju Pismo biti oskrnavljeni. Njihova srca su iskvarena, njihove ruke nečiste. Ipak, mnogi viču ‘Mir, mir’, i grešnici se ne uzbunjuju. Gospodnja ruka nije okraćala da On ne može spasiti, niti je uvo Njegovo otežalo da On ne može čuti; nego bezakonja naša rastaviše nas od Boga. Crkva je iskvarena zbog njenih članova koji skrnave svoja tela i truju svoje duše.

Kada bi se svi oni koji dolaze na sastanke za učenje i molitvu mogli smatrati pravim vernicima, onda bismo se mogli nadati, iako bi još uvek puno toga trebao biti urađeno za nas. Ali je uzalud da se zavaravamo. Stvari su daleko od onoga što na oko izgleda. Iz daljine, mnogo toga može izgledati lepo, što, kada se bolje pogleda, je prepuno deformacije. Preovladavajući duh našeg vremena je duh grešnosti i otpada — duh koji se pretvara da je prosvetljen zbog znanja istine, ali koji je u stvarnosti sam slepa drskost. Postoji duh protivljenja jasnoj Božjoj reči i svedočanstvu Njegovog Duha. Postoji duh idolopokloničkog uzdizanja ljudskog razuma iznad objavljene mudrosti Božje.

Postoje među nama ljudi na odgovornim pozicijama koji smatraju da u mišljenja nekolicine uobraženih, takozvanih, filozofa, treba imati više poverenja nego u istinu Biblije, ili svedočanstva Svetog Duha. Takva vera kao što je bila Pavlova, Petrova, ili Jovanova se smatra staromodnom i nepodnošljivom danas. Proglašava se apsurdnom, mističnom, i nedostojnom inteligentnog uma.

Bog mi je pokazao da su ovi ljudi Hazaeli koji su bič našim ljudima. Oni su mudriji od svega što je napisano. Ovo neverstvo u same istine Božje Reči zato što ljudski sud ne može razumeti misterije Njegovih dela se nalazi u svakom okrugu, u svim slojevima društva. Uči se u većini naših škola i uvlači se u pouke u vrtićima. Hiljade koji tvrde da su Hrišćani veruju lažljivim duhovima. Svuda ćete se susresti sa duhom tame u odeći religije.

Kada bi sve što izgleda kao božanski život bilo tako u stvarnosti; kada bi svi koji tvrde da iznose sadašnju istinu svetu propovedali za istinu a ne protiv nje, i kada bi bili Božji ljudi vođeni Njegovim Duhom, — onda bi možda mogli videti nešto ohrabrujuće usred preovlađujuće moralne tame. Ali duh antihrista preovladava kao nikada do sada. Možemo povikati ‘Pomagaj, Gospode; jer nesta svetih, jer je malo vernih među sinovima čovečijim.’ Znam da mnogi imaju previše dobro mišljenje o današnjem vremenu. Ove duše koje vole lakoću će biti progutane u opštoj propasti. Ali mi svejedno ne očajavamo. Imamo sklonost da mislimo da tamo gde nema vernih propovednika ne može biti ni pravih Hrišćana, ali to nije slučaj. Bog je obećao da tamo gde pastiri nisu verni On Sam će lično preuzeti kontrolu nad stadom. Bog nikada nije ostavio stado da bude potpuno ovisno o ljudskim oruđima. Ali dani očišćenja crkve se ubrzano približavaju. Bog će imati narod čist i istinit. U moćnom rešetanju koje će se uskoro desiti, mi ćemo moći bolje proceniti Izrailjevu snagu. Znaci otkrivaju da je vreme blizu kada će Gospod pokazati da je Njegov ventilator u Njegovoj ruci , i on će detaljno pročistiti Svoje tlo.

Dani se ubrzano približavaju kada će biti velika nedoumica i zbrka. Sotona, obučen u anđeosku odeću, će prevariti, ako je moguće, i izabrane. Biće mnogo bogova i mnogo gospodara. Svaki vetar doktrine će duvati. Oni koji su se poklonili takozvanoj nauci tada neće biti vođe. Oni koji su se uzdali u inteligenciju, genjalnost, ili talente neće tada stajati na čelu naroda. oni nisu išli u korak sa svetlošću. Oni koji su se pokazali nevernim neće dobiti stado na čuvanje. U poslednjem svečanom delu, malo velikih ljudi će učestvovati. Oni su samodovoljni, neovisni o Bogu, i On ih ne može iskoristiti. Gospod ima verne sluge, koji će u rešetanju, u vreme kušanja, biti izneseni na videlo. Postoje dragoceni ljudi koji su sada skriveni koji nisu preklonili kolena Valu. Oni nisu imali svetlo koje je sijalo koncentiranim mlazom na vas. Ali ispod grube i neprivlačne spoljašnosti, čisti sjaj prvavog hrišćanskog karaktera će biti otkriven. Po danu mi gledamo u nebo ali ne vidimo zvezde. One su tamo, učvršćene na svodu, ali ih oko ne može razanati. U noći mi vidimo njohov pravi sjaj.

Nije daleko vreme kada će ispit doći na svaku dušu. Žig zverin će nam biti nametnut. Oni koji su korak po korak popuštali svetovnim zahtevima i prilagođavali se svetovnim običajima, neće naći za teško da popuste pred vlastima, radije nego da se izlože ruganju, uvredama, pretnjom zatvorom, i smrti. Sukob će biti između zapovesti Božjih i zapovesti ljudskih. U ovo vreme, zlato će biti razdvojeno od šljake u crkvi. Prava pobožnost će se jasno razlikovati od samo pojave i šljokica. Mnoge zvezde kojima smo se divili zbog njihovog sjaja će se ugasiti u tami. Pleva, kao oblak, će biti odnesena sa vetrom, čak i sa mesta gde mi vidimo samo bogata polja pšenice. Svi koji nose znamenje svetosti, ali nisu obučeni u Hristovu pravednost, će se pojaviti u sramoti svoje golotinje.

Kada drveće bez ploda bude sasečeno kao teret zemlji, kada mnoštvo lažne braće budu ralikovani od prave, onda će skriveni biti otkriveni na videlo, i sa osanom stati pod Hristov barjak. Oni koji su bili stidljivi i nesigurni će se javno izjasniti za Hrista i Njegovu istinu. Najslabiji i najneodlučniji u crkvi će biti kao David — spremni da učine i da se usude. Što bude dublja noć za Božji narod, to sjanije će biti zvezde. Sotona će zlostavljati verne; ali u Isusovo ime, oni će nadvladati više nego pobednici. Onda će Hrisotva crkva izgledati ‘lepa kao mesec, čista kao sunce, i strašna kao vojska sa zastavama.’

Seme istine koje se seje kroz misonski trud će uzrasti i procvetati i doneti plod. Duše će primiti istinu koje će podneti stradanje i slaviti Boga što mogu patiti za Hrista. ‘U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.’ Kada sveobuhvatni bič prođe zemljom, kada ventilator pročisti Jehovin pod, bog će biti pomoć Svom narodu. Sotonini trofeji mogu biti uzdignuti visoko, ali vera čistih i svetih neće biti obeshrabrena.

Ilija je uzeo Jelisija od pluga i bacio na njega svoj plašt posvećenja. Poziv na ovaj veliki i svečani posao je ponuđen učenim ljudima na pozicijama; da su oni bili mali u svojim očima i uzdali se potpuno u Gospoda, On bi ih počastvovao da nose Njegovu zastavu u trijumfu pobede. Ali oni su se odvojili od Boga, popustili su uticaju sveta, i Gospod ih je odbacio.

Mnogi su uzvisili nauku i izgubili iz vida Boga nauke. Ovo nije bio slučaj sa crkvom u najčistijim vremenima.

Bog će u naše vreme raditi kako malo ko očekuje. On će podići i uzvisiti među nama one koji su naučeni miropomazanjem Svetog Duha radije nego vanjskom obukom naučnih institucija. Ove institucije ne smeju biti prezrene ili osuđene; one su određene od Boga, ali one mogu isporučiti samo spoljašne kvalifikacije. Bog će pokazati da On nije ovisan o učenim, samovažnim smrtnicima.

Među nama je samo nekolicina stvarno posvećenih ljudi, nekolicina koji su se borili i pobedili u borbi sa sobom. Pravo obraćenje je odlučna promena u osećanjima i motivima; to je virtualno napuštanje svetovnih veza, udaljavanje od njihove duhovne atmosfere, povlačenje od kontrolišuće moći njihovih misli, mišljenja, i uticaja. Odvajanje uzrokuje bol i gorčinu obema grupama. To je podela koju je Hrist rekao da je došao da donese. Ali obraćeni će osećati neprekidnu čežnjivu želju da njihovi prijatelji ostvae sve za Hrista, znajući da, ako to ne učine, biće konačno i večno razdvajanje. Pravi Hrišćanin ne može, dok je sa nevernim prijateljima, biti površan i beznačajan. Vrednost ovih duša za koje je Hrist umro je prevelika.

On ‘koji se ne odreče svega što ima,’ kaže Isus, ‘ne može biti moj učenik.’ Sve što odvraća ljubav od Boga mora biti odbačeno. Novac je idol mnogima. Njegov zlatni lanac ih vezuje za Sotonu. Ugled i svetovna čast se obožavaju od druge vrste. Život sebične lakoće i slobode od odgovornosti je idol drugima. Ovo su Sotonine zamke, postavljene za nepažljive. Ali ovi ropski okovi moraju biti polomljeni; telo mora biti raspeto sa osećanjima i požudama. Mi ne možemo pripadati pola Gospodu a pola svetu. Mi nismo Božji narod ako to nismo potpuno. Svaki teret, svaki saletajući greh, mora biti položen u stranu. Božji stražari neće vikati ‘Mir, mir’ kada Gospod nije rekao mir. Glas vernog stražara će se čuti: ‘Odstupite, odstupite, izađite odatle, ne dotičite se ničeg nečistog; izađite ispred njega, očistite se vi koji nosite sudove Gospodnje.’

Crkva se ne može meriti svetom niti mišljenjem ljudi niti onim što je nekad bila. Njena vera i pozicija u svetu kao što su sada, moraju biti uspoređeni sa onim što bi bila da je njen puta kontinuirano bio napred i gore. Crkva će biti izmerena na merilima svetosti. Ako njen moralni karakter i duhovno stanje ne budu u skladu sa dobrobitima i blagoslovima koje joj je Bog pružio, ona će biti izmerena lakom.

Svetlost je svetlila jasno i nedvosmisleno na njenom putu, i svetlost 1882 je proziva na odgovornost. Ako njeni talenti nisu unapređeni, ako njeni plodovi nisu savršeni pred Bogom, ako je njena svetlost postala tama, ona će zasita biti izmerena lakom. Poznanje našeg stanja onako kako ga Bog vidi, izgelda da je skriveno od nas. Mi vidimo, ali ne spoznajemo; mi čujemo, ali ne razumemo; i ostajemo nezainteresirani kao da je stub od oblaka danju, i stub od ognja noću, među nama. Mi tvrdimo da znamo Boga, i da verujemo u istinu, ali svojim delima to negiramo. Naša dela su direktno suprotna principima istine i pravednosti, po kojima tvrdimo da se upravljamo.

Sveodočanstva za Crkvu, 5. Sveska, str. 75-83, 1882-1889