Australijske godine 1891 – 1900

Ellen G. White

Ellen G. White

Na Generalnoj konferenciji 1891-ve, Gđi Vajt je upućen hitan poziv da poseti Australiju i da posavetuje i pomogne crkvenom radu i pionirima u rom regionu. Udogovarajući na ovaj poziv, stigla je u Australiju decembra 1891-ve, u društu svog sina, starešune V.K Vajta i nekoliko asistenata. Njen dolazak je bio veoma cenjen od strane nobih vernika i njena poruka i saveti u vezi razvoja crkve doprinela je mnogo da se čvrsto ustanove denominacioni interesi na ovom južnom kontinentu. Kasnije je pisala, “Kada je otpočeo rad u Australiji, bio u potrebi za pomoći, braća u americi su želeli da posetim ovo polje. Govorili su da kao onu koju Gospod posebno uči mogu pomoći delu kako drugi nisu mogli. Nisam imam osećaj da trebam ići i da je to moja obaveza. Taj put mi se činio strašnim. Želela sam da ostanem kod kuće i da završim svoj rad o životu Hrista i na drugim knjigama. Ali kada mi je problem predstavljen i kada su odgovorni ljudi u konferenciji izrazili svoje ubeđenje da trebam, u društvu još nekih, ići, odlučila sam da postupim u skladu sa njihovom svetlošću.” {E. G. White, Manuscript Releases Volume 2, p. 150}

Nedugo posle njenog dolaska, Elen Vajt je jasno bidela potrebu za insituticijom obrazovnog karaktera i Australiji, gde bi se Adventisti Sedmog Dana, obrazovali u Hrišćanskom okruženju i tako bi radnici bili obučavani za službu kod kuće i na ostrvima. Kada je Bog jasno pokazao svoje odobravanje zemljišta, Avondejl Estejts je kupljen. I tada, kako bi ohrabrila pionire u ovom delu, Gđa Vajt je kupila veći plac u blizini i napravila svoj dom pored nove škole. Bog je pokazao da bi ova škola trebala biti obrazac po kom bi trebao adventistički rad organizovan.

Kao dodatak njenim mnogim interesovanjima u lokalnim poslovima ovog pionirskog polja, Gđa Vajt je našla vremena da napiše i hiljade stranica saveta koji su prešli mora i vodili vođe denominacije. Takođe je nedeljno pisala člane za Review, Signs, i Instructor. Ovaj težak rad je dosta odložio njen rad na knjigama, i sve do 1898-me Čežnja Vekova nije završena i izdata. Misli Sa Gore Blagoslova je izdata dve godine ranije, a Hristove Očigledne Pouke i Svedočanstva Za Zajednicu su usledile 1900-te