2,K
Bilo je to pre nekih 23 ili 24 godine. Jedan Jehovista je kod nas redovno dolazio sa namerom da nas odvede u svom pravcu. Iako nije shvatao dubinu istine, bio je zaista dobro potkovan, prilično je poznavao Bibliju, ali je nažalost, bio jako ubeđen u lažne nauke u koje Jehovisti veruju. Sećam se jedne prilike kada sam želela da mu dokažem iz Biblije da je Isus Bog. Sećam se da sam otvorila stih iz Mateja 28,19: “Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha”, i stih iz 1.Jovanove 5,7: “Jer je troje što svedoči na Nebu: Otac, Reč i Sveti Duh; i ovo je troje jedno.“ Kada sam ovaj stih pročitala, taj čovek mi je dao primedbu da taj stih ne postoji u originalu, i da je dodat kasnije. Kako o tome nisam imala nikakva saznanja, rekla sam da ću se raspitati da li je u pravu ili ne. Pitala sam više propovednika i dobila odgovor da taj stih zaista ne postoji u originalu, i da je bolje da ga ne koristim kao bilo kakav dokaz. Tada se jedan deo mog verskog ubeđenja srušio, odnosno, ja sam taj stih iz 1.Jovanove 5,7. zajedno sa stihom iz Mateja 28,19. ne sećam se zašto oba stiha zajedno, ali sam ta dva stiha stavila u mom umu u jednu fijoku koju sam čvrsto zatvorila. Nisam želela da razmišljam o tome, jer nigde nisam nalazila nikakvo razjašnjenje. Ta dva stiha su jedini stihovi u Bibliji gde su tri lica Božanstva napisana zajedno, a to nije u originalu tako?!?!?!? Niko nije znao da mi da objašnjenje, i ja sam to pitanje zaključala u sebi, i na neki način i zaboravila na to.
Ove godine sam primila link za jednu propoved čije gledanje sam htela da prekinem nakon 19 minuta. Ipak, hvala dragom Bogu, vođena sam mišlju da ipak treba da je čujem do kraja. Propoved traje 1 sat i 20 minuta, a meni je trebalo 3 sata. Stalno sam vraćala da još jednom pročitam titl, nisam mogla da verujem sve ono o čemu se ovde govorilo!!! Tu sam shvatila istinu i jednostavnost Biblije, i dobila neverovatan mir! Biblija mi je postala toliko jednostavna i jasna! Tih dana sam imala naročitu radost koju ne mogu opisati! Toliko mi je Bog postao blizak, toliko pun ljubavi, toliko pun dobrote! To iskustveno poznavanje Boga ne mogu zameniti ničim! Moj krštenički stih je iz 56. Psalma 10.11. a ja sam dodala tu i 12. stih, a sada dodajem i 13. stih: Psalam 56,10-13: “Bogom se hvalim za Reč Njegovu, Gospodom se hvalim za Reč Njegovu! U Boga se uzdam, ne bojim se; šta će mi učiniti čovek? Tebi sam se Bože zavetovala, Tebe ću hvaliti; jer si izbavio dušu moju od smrti, noge moje od spoticanja, da bih hodila pred licem Božjim u svetlosti živih.” Ove reči su za mene postale žive!
Desetak dana kasnije, na našoj maloj grupi, sestra koja je vodila proučavanje, čitala je tekst o Svetom Duhu. Ja sam u sebi vodila borbu, da li da kažem bilo šta, ili da ćutim? Molila sam se u sebi Bogu da mi pomogne, da ne govorim ja, nego da govori moj Isus preko mene, ako uopšte treba bilo šta da kažem. U tom momentu je jedna druga sestra iz grupe počela da govori upravo to što sam ja želela reći. A onda sam ja počela da govorim, i sama iznenađena onim što pričam: ispričala sam šta se dogodilo pre više od 20 godina kada sam htela posvedočiti jehovisti koji je dolazio kod nas, da je Isus Bog! Odjednom dok sam govorila, shvatila sam zašto mi je Biblija sada jasna, a do sada sam imala upitnike na mnogo mesta u Bibliji. Govorila sam da u Bibliji ne postoji Trojstvo! U Bibliji nema Boga Svetog Duha, nego Božjeg Duha ili Hristovog Duha, ili Duha Istine (a Isus je put, istina i život), ili samo jednostavno Sveti Duh, a u Bibliji nije zapisano ništa konkretno o Njemu dalje, prema tome, nema potrebe ništa nagađati po tom pitanju! Svetog Duha treba da prihvatimo tako jednostavno kako nam je otkriveno u Božjoj Reči, nije nam dato da mi bilo šta dalje definišemo. Jedini Biblijski stih odakle možemo izvući da postoji Trojstvo je upravo taj iz 1.Jovanove 5,7. a on nije tako napisan u originalu. Čak i da je upravo ovako u originalu, i onda 1.Jovanova 5,7. nije dokaz nikakvog Trojstva! Takođe, ni stih u Mateju 28,19. ne dokazuje Trojstvo! Sada kada čitam celo 5. poglavlje iz 1.Jovanove, iz konteksta se ne može zaključiti da postoji Trojstvo, nego se vidi nešto sasvim drugo. Ako pažljivo čitamo, vidimo da se radi o tome da troje svedoče nešto i da su jedno u tom svedočanstvu. A šta oni to svedoče? To piše odmah u prvom stihu, a i nadalje u tom poglavlju. A prvi stih je zaista divan i zamivljiv: “Koji god veruje da je Isus Hristos, od Boga je rođen; i koji god ljubi Onog koji je rodio, ljubi i Onog koji je rođen od Njega.” (1.Jovanova 5,1)
Ne sećam se kad je to bilo, ali je bilo tokom ovog proleća ili leta, kada smo imali Biblijsku pouku o Svetom Duhu. Te subote je ovde u Novom Sadu pouku imao sa katedre jedan propovednik. Prilično je naglašavao Trojstvo i govorio o Svetom Duhu kao o trećem licu Božanstva. Jedan stariji brat je u dva maha pokušao nešto da kaže, međutim, propovednik ga je oba puta oštro prekinuo, tako da taj stariji brat nije uspeo da kaže to što je želeo. Kad je završen drugi deo bogosluženja, sretnem tog starijeg brata dole u holu. Pitam ga šta je to želeo reći onda kad je tako grubo prekinut, a on kaže: hteo sam reći da nije u redu da kažemo da je Prvo, Drugo i Treće lice Božanstva, kad su oni Trojstvo, znači, svi su jednaki! Bila sam jako iznenađena kako taj stariji čovek dobro razmišlja!
Mislim da je to bilo u maju kada smo jednog dana moja svekrva i ja bile same kod kuće i zajedno smo ručale. Ni sama ne znam otkud mi to, ali sam joj postavila pitanje: “Kada ste vi kao porodica došli u crkvu?” Odgovorila je da je to bilo 1936. godine. Dakle, ona je imala 4 godine, jer je 1932. godište, i to je bilo pre Drugog svetskog rata. Onda sam postavila pitanje: “Da li se sećate, onda kad ste došli u crkvu, da li su vas učili da postoji Trojstvo, ili su vas učili da postoji Bog Otac i Njegov Sin Isus?” Rekla sam joj da na ovo pitanje ne treba da odgovori sada, nego neka razmisli, pa kad se bude setila, onda nek mi kaže. Tako smo ručale i ćutale nekoliko minuta. Odjednom, ona je počela da govori: “Ma kakvo Trojstvo! Trojstvo ne postoji! To je nama donosio deda Steva (njen stric) posle rata nekakve traktate o Trojstvu, a u to vreme nije niko ništa smeo da kaže! Ma kakvi, nikad ja nisam verovala u Trojstvo!” Prosto sam bila šokirana onim što je ona tada izrekla!
Negde u avgustu je kod mene u poseti bila jedna starija žena koja je pre 47 godina učinila zavet sa Gospodom. Dok smo bile zajedno, uzela sam Bibliju i čitala tekstove, jer tako najviše volim da radim, jer je Biblija Božja Reč, i ako neko veruje, onda je Biblija ta koja treba da bude temelj svakoj veri i Božja Reč temelj svakog razgovora! Tako sam čitala tekst (verujem da me je Bog u tome vodio) iz Mateja 3,16.17: “I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše Mu se Nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dođe na Njega. I gle, glas s Neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji!” Odjednom sam shvatila: od ovog teksta ništa više ne treba da bi se videlo da u Bibliji ne postoji nikakvo Trojstvo. Duh Božji je sišao kao golub, i nije golub progovorio, nego se čuo glas sa Neba koji je rekao da je to ljubazni (drugi prevod kaže – ljubljeni) Sin koji je “po MOJOJ volji”. “MOJOJ” je jednina! Ako je Trojstvo, ovo je veoma velika uvreda za Boga Svetog Duha, jer Otac svojata Sina. Ako je Trojstvo, ova rečenica bi trebala da glasi: “Ovo je Sin naš ljubazni koji je po našoj volji!”, i tu rečenicu je trebao izreći taj golub koji je kao predstavnik Trojstva sišao na Isusa, zar ne? Smatram da je samo ovaj tekst iz Biblije sasvim dovoljan da onaj koji razmišlja, shvati istinu!
Iz knjige “Naš brižni Otac” od Elen White (knjiga za jutrenje za 2014. godinu koja vrvi od dokaza da je Biblija jasna da postoji Bog Otac, Njegov Sin Isus, i Njihov Sveti Duh, a ne Trojstvo) od 15.septembra pod naslovom “Istina će pobediti”, piše sledeće: “Da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrćemo reč Božju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti čovečjoj pred Bogom.” 2.Korinćanima 4,2.
Ne sme da bude podrivanja temeljnih istina koje je Gospod potvrdio mnogim čudesnim dokazima. Treba da se začuje glas jasnog potvrđivanja istine, u suprotnosti sa sumnjama i zabludama koje potiču od neprijatelja istine. Zbivaće se značajne promene nabolje i u tim prilikama će delovanje načela božanske istine pokazati rast u blagodati, zato što su božanska sredstva delotvorna da prosvetle i posvete ljudsko razumevanje.
Hristova istina, kao što ju je proglasio dok je bio obavijen sjajnim oblakom (pronašla sam koja je to Hristova istina, i to je zapisano u Mateju 17,5: “…Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji, Njega poslušajte!”), ostaje nepobitna i verodostojna činjenica i u ovom našem vremenu, i isto tako sigurno će obnoviti um primaoca kao što je obnavljala umove u prošlosti. (Ovo je moje lično iskustvo, da mi je Bog obnovio um, da mi je dao neiskazanu radost poznavanja Njegove ljubavi!) Hristos je izjavio: “Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.” (Luka 16,31)
Kao narod, širenjem čistog Jevanđelja moramo pripremiti put Gospodnji i to pod nadmoćnim vođstvom Svetoga Duha. Tok žive vode treba da se produbi i proširi. U svim poljima, i bliskim i dalekim, ljudi će biti pozvani od pluga i sa uobičajenih zanimanja, u kojima je um u velikoj meri okrenut sticanju dohotka, i biće obrazovanjem povezani sa ljudima koji su stekli iskustvo – ljudima koji razumeju istinu. (ovde se ne radi o ljudima koji su završili visoka obrazovanja, nego o ljudima koji će biti naučeni od onih koji su stekli živo iskustvo sa Bogom i jasno razumeju istinu) Putem najčudesnijeg Božjeg delovanja planine teškoća će biti uklonjene i bačene u more.
Oni koji propovedaju istinu nastojaće da je prikažu dobro uređenim životom i pobožnim razgovorima. I dok to čine, postaće silni u zastupanju istine, dajući joj i siguran životni prilog da potiče od Boga.
Potrebno je da se začuje poziv: “Sine, idi danas i radi u vinogradu mojemu!”. Kada bude poslušan ovaj poziv, poruka koja tako mnogo znači stanovnicima Zemlje će se dobro čuti i razumeti. Ljudi će znati šta je istina. Posao će napredovati sve dalje i dalje. Kroz sudove i blagoslove biće uočeno i prepoznato jasno raspoznatljivo delovanje Proviđenja. Istina će odneti pobedu.
Iz iste knjige, od 10.oktobra, jutarnji stih je iz Jeremije 33,3: “Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari za koje ne znaš.” Kada sam pročitala jutrenje tog dana, shvatila sam da je meni Bog odgovorio na način na koji nisam ni pomislila da će mi odgovoriti! Ja sam se ranije više puta molila nad ovim stihom kao obećanjem od Boga, tražeći da mi pokaže koji je Njegov plan za moj život, šta je Njegova volja za mene, a On mi je odgovorio tako što mi se otkrio, što mi je otkrio istinu o Sebi! Evo, samo nekoliko rečenica iz tog teksta za jutrenje: “Ne uzimamo uvek u obzir da posvećenje, koje tako žarko želimo i za koga se tako ozbiljno molimo, dolazi posredstvom istine i providnošću Božjom, na način na koji to najmanje očekujemo. …. Bog je suviše mudar da bi pogrešio i suviše pažljiv prema našem dobru da bi nam omogućio da biramo sami za sebe! Božji planovi su uvek najbolji….. Kako su neprocenjivo dragoceni Božji darovi – vrline Njegovog Duha – a mi ne bismo smeli da ustuknemo pred mučnim procesom probe, koliko god da je on bolan i ponižavajući za nas. Kako bi lak bio put ka Nebu kad ne bi bilo samoodricanja ili krsta! Kako bi samo svetovni ljudi žurili tim putem i bezbrojni licemeri putovali njime! Zahvalite Bogu za krst, za samoodricanje! Sramota i stid koje je naš Spasitelj pretrpeo zbog nas nisu suviše ponižavajući za one koji su spaseni otkupljenjem Njegove krvi. Nebo će zaista biti jeftino!”
Sada sam shvatila šta je u stvari Bog želeo da kaže u stihovima iz 6.poglavlja Osije: “Tada ćemo poznati Gospoda i sve ćemo Ga više poznavati; (do sada sam uvek razumevala ovaj deo rečenice da ćemo Boga poznavati sve više na Nebu, i uopšte ne mogu da shvatim kako nisam videla nastavak ovog istog stiha, koji jasno govori da je to sada, pre Hristovog Drugog dolaska!) jer Mu je izlazak uređen kao zora, i doći će nam kao dažd, kao pozni dažd koji natapa zemlju. (3.stih) (ovde je toliko jasno da bez istinskog poznavanja Boga ne možemo primiti pozni dažd, odnosno, upravo je poznavanje Boga, i sve više poznavanje Boga taj pozni dažd!) …. Jer je meni milost mila, a ne žrtva, i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica. (6.stih)” A u 4.poglavlju Osije, u 6.stihu kaže: “Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i ja ću tebe odbaciti da mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svog, i ja ću zaboraviti sinove tvoje.”
O tome da ne verujem u Trojstvo sada znaju mnogi, i začuđujuće je kako mi je rekao propovednik naše crkve da mi ne treba da čitamo doslovno stihove kao što su: “Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao….” Jovan 3,16. i tom slične stihove gde se govori o JEDINORODNOM SINU, jer su to “antropomorfizmi” (ne znam da li sam ovu reč dobro zapamtila) nego to treba da shvatimo figurativno!!! Strašno! Pa to sam zaista doživela kao bogohuljenje! Bog nam se u Svojoj Reči tako divno, jednostavno i jasno otkrio da je On Otac pun ljubavi koji je dao na žrtvu svog Jedinorodnog Sina, i On je u svojoj ljubavi dao tako jednostavno napisanu Reč koju treba da čitamo tako kako piše, i da niti oduzimamo, niti dodajemo tome! Mi ne možemo razumeti kako je Isus rođen od Boga, ali je činjenica da JESTE rođen, i da je jedinorodni, jer to tako piše! Kada je Isus bio na našoj grešnoj Zemlji, kada je bio kušan, odgovarao je kušaču sa: “tako piše”, odnosno, “pisano je” ili “stoji napisano”! Ako ja čitam Bibliju i to je za mene samo figurativno napisano, onda kada dođe kušač i podmetne mi lažnu nauku o tome ko je Bog, kako ću moći da mu odgovorim sa: “tako piše”?!? Kako mogu da čitam figurativno tako jasne stihove kao što je i taj u Jovan 3,16.18; zatim, Jovan 17,3: “A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista!” Ako je poznavanje Boga većma Bogu mila od žrtve, kao što je napisano u Osiji 6,6. i ako je Bog = Trojstvo, zašto ovde nije navedeno da “poznaju Tebe Oca, i koga si poslao Isusa Hrista i Svetoga Duha – Utešitelja”?!? Zašto onda na toliko mnogo mesta u Bibliji piše za Oca i Sina, a nema prisutnog tog “trećeg Boga Svetog Duha”? Ako je Bogu toliko važno da Ga poznajemo, i ako nam se On otkriva preko Svoje Reči, kako to da nigde nije zapisano u Bibliji da je Bog Trojstvo???
Opet citat iz knjige “Naš brižni Otac” od Elen White, 28.oktobar: “Moramo se podići na viši nivo u pogledu vere. Imamo je suviše malo. Reč Božja je naša saglasnost za napredovanje. Moramo je uzeti jednostavno verujući svakoj njenoj reči: Sa ovom sigurnošću možemo polagati pravo na velike pojedinosti, a prema našoj veri će nam i biti. … Ako ponizimo svoja srca pred Bogom, ako želimo da ostanemo u Hristu, imaćemo uzvišenije, svetije iskustvo.” Opet moram reći da sam to lično doživela i doživljavam svaki dan, jer je za mene sada Božja Reč – ŽIVA REČ!!! To nije samo tekst na papiru, već je to život, energija od Boga, to se ne može opisati, jer je to nešto što samo možemo iskusiti ako zaista tražimo Boga ponizno svim srcem, dušom i mislima svojim!
U evanđelju po Jovanu 8,32 piše: „I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.“ Ovde u 8. poglavlju evanđelja po Jovanu, Isus govori o sebi i o svom Ocu, pre nego je izrekao ovo što piše u 32. stihu. Da je Trojstvo istina, zar ne bi bilo izuzetno važno da je Isus ovde govorio i o Svetom Duhu?
Ima još jedan momenat koji mi je potpuno otvorio oči da nema u Bibliji Trojstva: kada čitamo Otkrivenje, ili Danila, gde god se pominju prestoli, tamo nigde nema tog “trećeg Boga”! Čak šta više, u Otkrivenju 22,1. konkretno piše: “I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božjeg i Jagnjetovog.” Ako je Trojstvo, pa gde je na prestolu treći – Bog Sveti Duh?
Zanimljiv mi je i stih ih Otkrivenja 11,15: “I sedmi anđeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreći: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaće va vek veka.” Ako je Trojstvo, gde je tu Sveti Duh da caruje zajedno sa Gospodom našim i zašto je samo Hrist Njegov, zašto ovde ne kaže i za Njegovog Svetog Duha?
Ima jedna zanimljivost koja mi je pala na pamet dok sam razgovarala sa našim propovednikom: često nailazimo u Bibliji na izraz: Božji Sin, i Božji Duh. Ako je Trojstvo, kako u Bibliji ne postoji Božji Otac? To je tako logično, jer su svi u Trojstvu jedno, onda treba da imaju i isti naziv “Božji” sva trojica – i Otac, i Sin i Sveti Duh.
Prihvatanjem Trojstva moramo prihvatiti i to da je Bog Otac dao svog kolegu Boga Sina na žrtvu, jer to da je Bog Otac, da je Isus Njegov Jedinorodni Sin – pa to su samo ‘antropomorfizmi’… To je potpuno suprotno onom što je u Bibliji napisano! Sve u Bibliji se vrti oko toga da je Bog Otac dao svog Jedinorodnog Sina! Čak je slika onoga šta će Bog učiniti za čoveka – događaj kada Avram prinosi svog sina Isaka na žrtvu! Nikako nije ni izbliza veličina žrtve i ljubavi Božje jasna kada prihvatamo Trojstvo! Nažalost, prihvatanjem Trojstva gubimo mnogo od silne ljubavi Božje! Gubimo iskustvo lične silne ljubavi Božje prema nama jadnim ljudima! Nije ni približno kada neko da svog kolegu na žrtvu, od toga da neko da svog jedinog sina, onog koga najviše voli! Bog je za nas, za mene grešnu, dao Svog Jedinorodnog Sina, Onog koga je najviše voleo u celom Svemiru!!!
Zanimljivo je i to što sam došla do zaključka da nigde u Bibliji ne možemo naći da je Isus bio nadahnut Svetim Duhom dok je bio na ovoj Zemlji. Čitamo da se molio po celu noć svom Ocu i tražio Očevu volju, da čini dela svoga Oca! Jovan 8,28-II: “… i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim.”
Ja zaista slavim mog divnog Nebeskog Oca jer mi se otkriva sve više i sve Ga više poznajem iz Njegove Reči! Čitajući iz Isaije 40.poglavlja naišla sam u 13.stihu na reči: “duh Gospodnji”, a ispod stiha je citat – Rimljanima 11,34. Kada sam uporedila, primetila sam da apostol Pavle u Rimljanima 11,34.35. citira Isaiju 40,13. i to može biti ključ za lakše shvatanje Svetog Duha:
Isaija 40,13: “Ko je upravljao duh Gospodnji? Ili mu bio savetnik i naučio ga?
Rimljanima 11,34.35.I deo: “Jer ko pozna Misao Gospodnju? Ili ko mu bi savetnik?
Izuzetno sam radosna što je Bog dao toliko jasno Sveto Pismo, taj svoj Testament po kom mogu biti Njegovo dete i naslednik Večnog carstva! Moj život je dobio duboki smisao postojanja u toj neizmernoj ljubavi i dobroti mog Nebeskog Oca, koji je dao za mene grešnu ono što Mu je bilo najdraže u celom Svemiru: svog Jedinorodnog Sina, kao i u tom ogromnom riziku koji je Njegov Sin Isus iz ljubavi prema meni grešnoj prihvatio, da umre za mene kao Sin čovečji na ovoj Zemlji! Nije mi potrebno da poznajem reči i pravila aramejskog i grčkog jezika da bih primila poruku koju mi je moj Nebeski Otac poslao! Matej 11,25-27: „U to vreme odgovori Isus i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oče, jer je tako bila volja Tvoja. Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.“ Na nama je da donesemo odluku da li hoćemo da budemo „premudri i razumni“, ili ćemo biti prosti, jednostavni, krotki pred Bogom, da bi nam On mogao Sebe otkriti, i da bi nam On mogao dati istinsku mudrost i razum! Moja je želja da nas zaista Istina izbavi (Jovan 8,32)!
Želim da završim ovo moje svedočanstvo kako me je Bog do sada vodio u jednostavnom upoznavanju ko je On, stihovima iz 69. Psalma: “Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe! Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad Vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!” Psalam 69,5.6.
“Silo moja! Tebi ću pevati, jer si Ti Bog čuvar moj, Bog koji me miluje!” Psalam 59,17.
Đurđica Bačkalić, Novi Sad, 2014
