Prekrajanje Duha Proroštva

Leroy E. Froom

Leroy E. Froom

Na ovom blogu imate priliku da pronađete mnoge primere gde se reči Duha Proroštva tumače kompletno pogrešno i daje im se potpuno suprotno značenje od originalnog. Ovo je donekle razumljivo i dešava se svakom od nas. U žurbi, jer nemamo vremena da pažljivo reč po reč, pročitamo svaku rečenicu i tačno utvrdimo šta je rekla, desi nam se da pogrešno razumemo šta je pisac hteo da kaže.

Ipak, postoji jedan problematičan trend u svemu ovome. Reči Duha Proroštva se neretko ne samo vade iz konteksta, nego se doslovno seku delovi rečenice, stavljaju velika slova i znaci interpunkcije, da bi se dobila impresija da je Duh Proroštva rekao nešto što je potpuno suprotno oginialnom značenju i nameri teksta iz kojeg dolazi. Ovde ćemo navesti dva primera, iako ćete na celom blogu sigurno naći još mnogo njih, naročito u sekciji pod Mitologija->Ellen White je verovala u Trojstvo:

1. Knjiga Evangelizam

“Moramo da shvatimo da Sveti Duh, koji je osoba isto koliko i Bog, hoda ovom zemljom.” – {Evangelizam, str. 616}

Ovo je u stvari često korišćen citat Ellen White koji se koristi da se dokaže njena “navodna” podrška doktrini o Trojstvu, i na prvi pogled zaista zvuči tako. Ali pogledajmo odkale zaista dolazi ovaj citat. U ovom formatu, kako ga vidite ovde, dolazi iz knjige Evangelizam koja je objavljena 1946. godine, 31. godinu nakon smrti Ellen White. Upitaćete se kako to? Odgovor je jednostavan, ta knjiga je kompilacija rukopisa Ellen White koji su već negde ranije objavljeni i autorizirani od strane same Ellen White. Jedan takav primer je odlična Čežnja Vekova, koja je kompilirana od strane njenih saradnika za vreme njenog života.

Problem sa knjigom Evangelizam, koju je kompilirao Leroy Froom, evanđelista doktrine o Trojstvu, je taj što Ellen White nikad nije objavila ovaj citat u ovom formatu niti ga autorizirala. Ovo su zaista njene reči, da ne bude zabune, ali su isečene iz rečenice i odvojene od konteksta u kojem su se originalno nalazi. U stvari, u knjizi Evangelizam se reč Trojstvo (Trinity) pojavljuje na više mesta, čak i u naslovu poglavlja, iako Ellen White ovu reč nije upotrebila ni jedan jedini put u nekih 25 miliona reči koje je napisala.

Pogledajmo originalni tekst odakle su ove reči doslovno isečene:

Gospod govori ovo jer On zna da je za naše dobro. On će izgraditi zid oko  nas, da nas zaštiti od prestupa, da bi Njegova ljubav i blagoslovi bogato počivali na nama .Iz obog razloga smo otvorili školu ovde. Gospod nas je uputio da je ovo mesto gde se trebamo locirati  i imali smo svaki razloga da mislimo da smo na pravom mestu. Doveo nas je u zajednicu ove škole i trebamo shvatiti da je Sveti Duh, koji je osoba isto koliko i Bog, hoda ovom zemljom, neviđen ljudskim očima; i da nam je Gopod Bog naš čuvar i pomagač. On čuje svaku reč koju izgovorimo i svaku misao uma.”

{E. G. White, Sermons and Talks Volume Two, pp. 136, 137} {Also appearing in Manuscript Releases Vol. 7, p. 299}

Zapazite dakle, da rečenica koja je isečena i koja je u ovom originalnom tekstu označena žutom bojom ne počinje sa velikim slovom i “Moramo da shvatimo” kao što je vidimo u knjizi Evangelizam. Ne samo to, originalna rečenica ne završava sa tačkom i “hoda ovom zemljom.” kao u Evangelizmu. Deo rečenice je isečen i izdvojen iz konteksta da bi sugerisao ono što je kompilator, Leroy Froom, evanđelista doktrine o Trojstvu, hteo da ubedi čitaoce. Iz istog razloga je i stavljen naslov poglavlja “Trojstvo” uporkos činjenici da Ellen White nikada nije upotrebila tu reč.

Pročitajte sada ponovo originalnu rečenicu koju Ellen White zaista jeste napisala i upitajte se sledeće:

  • O kome se radi u ovom tekstu? O Gospodu, naravno.
  • Ko hoda ovom zemljom, neviđen ljudskim Očima? Gospod kroz svog Duha!
  • Ko je taj koji čuje svaku reč koju izgovorimo i ko je naš čuvar i pomagač? Gospod naravno, koji je lično prisutan kroz ličnost njegovog Duha.

Sada kada ste videli izvorni tekst, upitajte se šta stoji iza motivacije Leroy Frooma da iseče reči Ellen White na ovakav način i predstavi ih da sugerišu potpunu zabludu? Ostavićemo vama da sami odlučite.

 

2. Knjiga Hrišćansko Iskustvo i Učenje

Pročitajte tekst iz ove knjige na temu jedinstva:

“Bog vodi svoj narod napolje iz sveta na uzvišenim standardima večne istine, zapovestima Božijim i veri Isusovoj . On će da vaspita i osposobi svoj narod . Oni neće biti razjedinjeni, jedan verujući jednu stvar, a neki drugi imajući veru i shvatanje sasvim suprotno, krećući se nezavisno od tela . Kroz različitosti darova i upravljanja koje je On postavio u crkvi , oni će svi doć do jedinstva vere . Ako jedan čovek ima svoje poglede na biblijske istine , bez obzira na mišljenja svoje braće, i opravdava svoj postupak tvrdeći da on ima pravo na svoje specifične poglede, a zatim ih nameće drugima , kako on može da ispuni Hristovu molitvu? A ako se još i drugi, pa opet neki drugi jave, svako tvrdeći da ima svoje pravo da veruje i govori šta hoće , bez usklađivanja sa verom tela, gde će biti to jedinstvo koja je postojalo između Hrista i njegov Oca , a za koje se Hristos molio da postoji među Njegovom braćom?

Iako imamo individualni posao i individualnu odgovornost pred Bogom, mi ne treba da sledimo sopstveni nezavisni sud, bez obzira na mišljenja i osećanja naše braće, jer bi takvo ponašanje dovelo do nereda u crkvi . Dužnost je službenika da poštuju rasuđivanje svoje braće , ali se njihovi odnosi sa drugima, kao i doktrine koje naučavaju, trebaju proveriti zakonom i svedočanstvima, pa ako su im srca spremana da se pouće, neće biti podele među nama . Neki su skloni da budu van reda , pa se udaljavaju od velikih temelja vere. Međutim, Bog utiče na svoje propovednike da bude jedno u doktrinama i u duhu.

Neophodno je da naše jedinstvo danas bude takvo da izdrži probu ispita. . . . Imamo mnoge lekcije da naučimo i još mnoge, mnoge da odučimo . Bog i Nebo su jedini nepogrešivi . Oni koji misle da nikada neće morati da se odreknu nekog dragocenog shvatanja, nikada da imaju priliku da promene mišljenje, biće razočarani. Sve dotle dok se držimo naših ideja i mišljenja sa tvdom upornošću, ne možemo imati jedinstvo za koje se Hristos se molio

Kada jedan brat dobije novo svetlo u vezi Svetog pisma, on treba iskreno da objasni svoje shvatanje, i svaki sčižbenik treba da pregleda Pismo u duhu iskrenosti da vidi da li predstavljene tačke mogu da se potkrepe dokazima nadahnute reči. “A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi, I s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine,” 2. Timoteju 2:24 , 25 { CET 201 – 203}

Kada pročitate ovaj tekst, ovako kako je objavljen u ovoj knjizi, dobijete utisak da lično osvedočenje Svetog Duha na osnovu ličnog proučavanja Biblije i Duha Proroštva, moramo potčiniti mišljenju većine i crkvenih autoriteta. To se potpuno suproti svemu na čemu je adventizam zasnovan i uputsvima Svetog Pisma i Duha Proroštva. Crkveni autoritet ima svoje mesto u Božjem planu spasenja i o tome govorimo na drugom mestu, ali kada se tiče savesti i lične odgovornosti pred Bogom, naš jedini autoritet je Sveto Pismo. Ipak, ovaj tekst, navodno izašao iz pera Duha Proroštva, izgleda kao da uči nešto sasvim drugo. Hajde da razrešimo misteriju.

Početni paragraf ovog citata u stvari dolazi iz 3. Sveske Svedočanstava za Crkvu i u potpunosti u stvari kaže sledeće:

“Bog vodi svoj narod napolje iz sveta na uzvišenim standardima večne istine, zapovestima Božijim i veri Isusovoj . On će da vaspita i osposobi svoj narod . Oni neće biti razjedinjeni, jedan verujući jednu stvar, a neki drugi imajući veru i shvatanje sasvim suprotno, krećući se nezavisno od tela . Kroz različitosti darova i upravljanja koje je On postavio u crkvi , oni će svi doć do jedinstva vere . Ako jedan čovek ima svoje poglede na biblijske istine , bez obzira na mišljenja svoje braće, i opravdava svoj postupak tvrdeći da on ima pravo na svoje specifične poglede, a zatim ih nameće drugima , kako on može da ispuni Hristovu molitvu? A ako se još i drugi, pa opet neki drugi jave, svako tvrdeći da ima svoje pravo da veruje i govori šta hoće , bez usklađivanja sa verom tela, gde će biti to jedinstvo koja je postojalo između Hrista i njegov Oca , a za koje se Hristos molio da postoji među Njegovom braćom? 

Bog izvodi svoj narod i uspostavlja ih na platformi vere, zapovestima Božjim i svedočanstvu Isusovom. ON JE DAO SVOM NARODU RAVAN LANAC BIBLIJSKE ISTINE, JASAN I POVEZAN. OVA ISTINA JE NEBESKOG POREKLA I TRAŽENA JE KAO ZAKOPANO BLAGO. ISKOPANA KROZ PAŽLJIVO ISTRAŽIVANJE PISMA I KROZ MNOGO MOLITVE.

Brat B sumnja tačku za tačkom naše vere. Ako je on u pravu u njegovim novim teorijama, telo subotarijanaca je u krivu. HOĆE LI USPOSTAVLJENA VERA U SNAŽNE TAČKE NAŠE POZICIJE, KOJA NAS JE IZVELA IZ SVETA I UJEDINILA KAO POSEBAN I NAROČIT NAROD BITI ODBAČENA KAO GREŠKA? Hoćemo li mi prihvatiti veru ovog jednog čoveka, sa dokazima koje nam daje plodova svog religioznog karaktera? Ili će brat B potčiniti svoj sud i mišljenja i vratiti se telu? Da nije zaslepio svoju dušu primajući predrasudu, i uzgajajući zlo protivljenje Božjem delu, on ne bi bio ostavljen u takvoj tami i zabludi. On je brbljiv i nastaviće da uporno nameće svoja mišljenja I NEĆE PRIZNATI TEŽINU DOKAZA PROTIV NJEGA.” 3.Sveska Svedočanstava 447

 

Vidimo da ovde Ellen White kaže “HOĆE LI USPOSTAVLJENA VERA U SNAŽNE TAČKE NAŠE POZICIJE, KOJA NAS JE IZVELA IZ SVETA I UJEDINILA KAO POSEBAN I NAROČIT NAROD BITI ODBAČENA KAO GREŠKA?”

Mi vidimo da je samo deo označen žutom bojom prenesen u knjigu Hrišćansko Iskustvo i Učenje, uklopljen sa drugim paragrafima koji svaki dolazi iz različitog izvora, i predstavljen da se dokaže upravo da neke “SNAŽNE TAČKE NAŠE POZICIJE, KOJA NAS JE IZVELA IZ SVETA I UJEDINILA KAO POSEBAN I NAROČIT NAROD” jesu bile greške te da po autoritetu crkve, zarad jedinstva, sve odluke crkve moramo prihvatiti.

Uz to, u ovom originalnom tekstu vidimo da Ellen White naglašava da nije većina protiv manjine ono što je najbitnije za dokazivanje istine nego TEŽINA DOKAZA.

 

Sledeći paragraf teksta iz knjige Hrišćansko Iskustvo i Učenje dolazi iz članka u Review and Herald, objavljenog 3. Juna, 1884, i sam tekst je prenesen origionalno, ali zapazite tekst koji smo označili velikim slovima:

Iako imamo individualni posao i individualnu odgovornost pred Bogom, mi ne treba da sledimo sopstveni nezavisni sud, bez obzira na mišljenja i osećanja naše braće, jer bi takvo ponašanje dovelo do nereda u crkvi . DUŽNOST JE PROPOVEDNIKA DA POŠTUJU RASUĐIVANJE SVOJE BRAĆE , ali se njihovi odnosi sa drugima, kao i doktrine koje naučavaju, trebaju proveriti zakonom i svedočanstvima, pa ako su im srca spremana da se pouće, neće biti podele među nama . NEKI SU SKLONI DA BUDU VAN REDA , PA SE UDALJAVAJU OD VELIKIH TEMELJA VERE. Međutim, BOG UTIČE NA SVOJE PROPOVEDNIKE da bude jedno u doktrinama i u duhu.

Iako je u kompilaciji sugerisan potpuno suportan kontekst, originalni kontekst  iz članka u Review and Herald, objavljenog 3. Juna, 1884 pokazuje sledeće:

  1. Da su neki PROPOVEDNICI odstupali od mišljenja i osećanja braće, a ne obrnuto
  2. Da su se ti propovednici UDALJAVALI OD VELIKIH TEMELJA VERE u koju su sva braća u to doba verovala
  3. Da BOG UTIČE NA SVOJE PROPOVEDNIKE da bude jedno u doktrinama, a ne da odbacuju TEMELJE i proglašavaju ih greškama.

 

Treći paragraf, dolazi iz trećeg članka u Review and Herald objavljenog 26. Jula, 1892

Taj članak, u stvari govori o jedinstvu braće koji su utvrdili temelje našeg verovanja i kako su oni došli do tih istina koja se danas odbacuju kao greška. U stvari, braća koja su odbacila njihovo verovanje o Ocu i Sinu bi dobro učinili kada bi proučili malo kako su naši pioniri utvrđivali istine.

 

Četvrti paragraf isto tako dolazi iz skroz drugog izvora, i u originalnom kontekstu govori nešto sasvim drugo.

 

Neka nam se Gospod smiluje i da nam svog Duha Svetog da nam pomogne da razaznamo istinu u ovoj tami u koju nas je neprijatelj zavio kroz braću koja su mislili da Bogu službu čine prekrajajući njegovo svedočanstvo.

Bilo bi dobro da poslušamo i primenimo sledeći savet Duha Proroštva:

“Kako da istražujemo Pisma? Hoćemo li zabiti stupove svoje doktrine jedan za drugim, i onda pokušati da učinimo da Pisma podrže naša već uspostavljena mišljenja, ili ćemo izneti svoje ideje i poglede pred Pisma i izmeriti svoje teorije sa svake strane Pismom istine? Mnogi koji čitaju i čak i uče Bibliju, ne razumeju dragocenu istinu koju uče i proučavaju. Mnogi podržavaju grešku, kada je istina jasno označena, i samo kada bizineli svoje učenje pred Božju Reč, i kada ne bi čitali Božju Reč u svetlu svojih doktrina, da dokažu svoje ideje ispravnim, ne bi hodali u tami i slepilu, ili uzgajali grešku. Kada proučavamo Božju Reč, moramo to da činimo sa poniznim srcima. Sva sebičnost, sva ljubav ka originalnosti, treba da bude ostavljena po strani. Dugo uzgajana mišljenja ne smeju biti smatrana nepogrešivim. Nespremnost Jevreja da odustanu od dugo uspostavljenih tradicija se pokazala kao njihova propast. Oni su bili odlučni da ne vide ni jednu grešku u svojim mišljenjima ili u njihovom objašnjavanju Pisma; ali ma koliko dugo ljudi imali određena mišljenja, ako nisu jasno podržana iz Pisane Reči, ona trebaju biti odbačena.

Oni koji iskreno traže istinu neće biti nevoljni da otvore svoje pozicije za istragu i kritike, i neće im smetatki ako njihova mišljenja i ideje budu provereni. Ovo je bio duh koji je uzgajan među nama pre četrdeset godina. Mi bismo se sastali sa teretom na našim dušama, moleći se da možemo biti jedinstveni u veri i učenju; jer smo znali da se Hrist ne može podeliti. Jedna po jedna tačka je bila predmet istraživanja. Svečanost je bila karakteristika ovih sastanaka i istraživanja. Pisma su otvarana sa osećajem strahopoštovanja. Često smo postili, da budemo bolje ospsoobljeni da razumemo istinu. nakon iskrene molitve, ako ijedna tačka nije razumljena, bila je diskutovana, i svako je slobodno izneo svoje mišljenje; onda bi se ponovo poklonili u molitvi, i ozbiljni zahtevi su upućivani nebu da nam Bog pomogne da vidimo jednako, da možemo da budemo jedno, kao što su Hrist i Otac jedno. Mnoge suze su prolivene. Ako bi jedan brat ukorio drugog za njegovu tupost razuma u nerazumevanju tekstova kao što ih on razume, onaj koji je ukoren bi posle uzeo svog brata za ruku i rekao “Hajde da ne žalostimo Božjeg Svetog Duha. Isus je sa nama; hajde da imamo ponian duh i nbudemo spremni da učimo;” i brat kojem se obratio bi rekao, “Izvini brate, učinio sam ti nepravdu.” Onda bismo se poklonili u još jednoj sezoni molitve. Proveli smo mnogo sati na ovaj način. Mi nismo, uopšteno, proučavali zajedno više od čeitiri sata od jednom, ali ipak, nekad bi proveli celu noć u svečanom istraživanju Pisma, kako bi mogli razumeti istinu za naše vreme. U nekim slučajevima Duh božji bi došao na men, i tečki delovi bi bili učinjeni jasnim na način koji je Bog odredio, i onda je bila savršena sloga. Mi smo bili jednog uma i jednog duha.

Ozbiljno smo tražili da Pisma ne budu izvrnuta da se prilagode bilo čijem mišljenju. Pokušavali smo da učinimo naše razlike što manjim tako što se nismo zadržavali na tačkama od manje važnosti, u kojima je bilo razlike u mišljenju. Ali teret svake duše je bio da se postigne stanje među braćom kojoe bi bilo odgovor na Hristovu molitvu da njegovi učenici mogu biti jedno kao što su On i Otac jedno. Nekada bi jedan ili dva brata tvrdoglavo se postavili nasuprot pogleda koji je iznesen, i delovali bi po prirodnim osećanjima svog srca; ali kada bi se to desilo, mi bismo prekinuli naše istraživanje i raspustili naš sastanak, kako bismo dali priliku da svako  izađe pred Boga u molitvi, i bez razgovora sa drugima, prouči tačku u koje se razlikuju, tražeći svetlost sa neba. Sa izrazima prijateljstva bismo se rastali, da se sastanemo opet što pre za dalje istraživanje. Ponekad bi sila Božja se spustila na silan način, i kada je jasna svetlost otkrila tačke istine, mi bismo plakali i radovali se zajedno. mi smo voleli Isusa; voleli smo jedni druge.

Review and Herald, 26. Jul, 1892 par. 5