Kad je izbila pobuna na nebu, Lucifer, anđeo zaklanjač, koji je stajao prvi po časti do Hrista, postao je ljubomoran zbog časti koju je Isus Hrist, kao Sin Božji primao od Oca i od svih stvorenih bića. Otac je kroz svog Sina stvorio sve i predao sve u ruke Hristu. Odredio je da ko vidi Sina vidi Oca, i bezbrojna vojska anđela, uključujući Lucifera, je sa uživanjem pružala obožavanje svom voljenom komandiru, Princu neba. Ali, greh se začeo u onome koji je, do Hrista bio počastvovan iznad svih. Lucifer je bio najviše počastvovan od svih stvorenih bića, ali njegovo srce je mistoerizono razvilo ljubomoru prema Božjem Sinu. Odlučio je da ubedi nebeske vojske da Isus nije ništa veći od njega i da njemu pripada jednaka slava kao i Isusu.
“Lucifer je odbio da prihvati Hrista kao Princa neba, svog gospodara i vođu. Odbio je da prizna vrhovnu vlast Božjeg Sina. Sukob između Princa života i princa tame je dug i žestok.” (Review i Herald, 12. Mart, 1901 par. 2)
Direktna pobuna protiv Boga, bila bi izgubljena i pre nego što bi počela, ali lukavstvom, Lucifer je indirektno, kroz dovođenje u pitanje poziciju Božjeg Sina, doveo u pitanje pravičnost samog Boga.
“Sotona je bio dobro upoznat sa pozicijom časti, koju je Hrist držao na Nebu kao Sin Božji, voljeni od Oca. (Review i Herald, 3. Mart, 1874 par. 21)
Nakon što je zaveo trećinu anđela, i nakon što su prognani s neba, Sotona je odlučio da zavede čoveka.
“U početku, anđeli se nisu mogli radovati; jer njihov komandir nije ništa sakrio od njih, nego je otvorio pred njima plan spasenja. Isus im je rekao da će On stajati između gneva Njegovog Oca i krivog čoveka, da će on poneti bezakonje i osudu, i samo nekolicina će ga prihvatiti kao Božjeg Sina.” (Rani Spisi 149.3)
Zapazite da je Isus objavio svetim anđelima da će samo nekolicina da ga primi kao Božjeg Sina. U početku su to bili oni ljudi koji su kompletno odbacivali Hristovo božanstvo, ali da li to uključuje i one koji će tvrditi da Isus nije Sin, nego veći od Božjeg Sina, i da je svako verovanje da je Isus zaista Sin, samo umanjivanje Njegovog božanstva? Pogledajmo šta dalje Duh Proroštva kaže o tome.
“On će stajati između grešnika i kazne za greh; ali ipak će Ga samo nekolicina prihvatiti kao Božjeg Sina.” (Patrijarsi i Proroci 64.2)
Zašto duh Proroštva naglašava da će samo nekolicina prihvatiti Isusa kao Božjeg Sina, zar ga ne prihvaća celo hrišćanstvo kao Božjeg SIna?
“Sotona je marljiv student biblije, i mnogo bolje upoznat sa proročanstvima nego mnogi religijski učitelji. On je uvek dobro informisan u vezi otkrivenih namera Božjih, da bi mogao pobediti planove Bezgraničnog. Sotoni je bilo jasno da su ceremonijalne žrtve bile predslika dolazećeg Iskupitelja koji će otkupiti čoveka od sila tame, i da je ovaj Iskupitelj Božji Sin. Zato je napravio detaljne planove da kontroliše srca ljudi iz generacije u generaciju, i da zaslepi njihovo razumevanje proročanstava, tako da kada Hrist dođe, narod odbije da ga primi kao svog Spasitelja. (Duh Proroštva, 2. Sveska 87.1)
“Proročanstvo dato u Edemu se odnosi na poseban način na Hrista, i na sve koji ga priznaju kao jedinorodnog Božjeg Sina.” (Rukopisi 104, 1897)
Ponovo vidimo da se proročanstvo koje je dano ženi, o semenu njezinom odnosi na poseban način na Hrista, ali i na one koje ga priznaju kao jedinorodnog Božjeg Sina. Ovde imamo dodatan detalj. Duh Proroštva kaže “koji ga priznaju kao JEDINORODNOG Božjeg Sina”. Duh Proroštva ovde ne prevodi reč monogenes sa grčkog jezika, pa da možemo debatovati šta tačno ta reč znači. Izjava je originalna na engleskom jeziku i reč ‘begotten’ doslovno znači dobijen od roditelja kroz neku vrstu rođenja, i Duh Proroštva kaže da se proročanstvo iz Edema odnosi na one koji će priznati da je Isus begotten, odnosno rođen od Oca.
Ali to neće biti tako jednostavno.
“Sotona koristi ljude kao svoje posrednike da navede na drskost one koji vole Boga; Ovo je posebno slučaj sa onima koji su obmanuti spiritualizmom. Spritualisti uopšteno ne prihvataju Hrista kao Božjeg Sina, i kroz svoju neverenost oni navode mnoge duše na drske grehe.” (Svedočanstva, 3. Sveska 484.2)
Sada se zapitajmo, o kome ovde Duh Proroštva govori kada kaže da “Spritualisti uopšteno ne prihvataju Hrista kao Božjeg Sina”. Pogedajte prvi deo rečenice. Govori o onima koji VOLE BOGA. Ne govori o spiritistima, koji razgovaraju sa duhovima, nego o spiritualistima, koji spiritualiziraju doslovne reči Svetog Pisma i daju im simbolička značenja. To je upravo odlika Trinitarijanaca koji čine potpuno istu stvar, gradeći Hrista nečim što on nije, isto tako učeći pogrešno o Ocu, navode ljude na drske grehe, jer se Božja Reč ne uzima kao autoritativna onako kako piše nego se ljudske umotvorine nameću kao dogme. Nije nikakva olakšavajuća okolnost to što VOLE BOGA, jer Duh Proroštva kaže da izgleda ipak vole svoje umotvorine malo više od Njega i ne žele da se potčine jasnom svedočanstvu Boje Reči.
“Bog je kupio ljude dajući svog jedinorodnog Sina da umre za njih. Ako oni koji tvrde da su svetlonoše u svetu, vode ljude na puteve prestupa, oni nisu samo odgovorni za svoje duše, nego i za duše onih koje su zaveli. Svojim predstavljanjem kao posvećenih, oni vode nesmotrene u neposlušnost, i njihova imena su zabeležena u nebeskim knjigama kao činioce bezakonja. Bog neće prihvatiti umotvorine ljudi koji svojim radom ulaze u Božji unutrašnji krug, gde isključivo Svetac, čije obličje je Božji Sin, ima pravo da kroči. U veliki dan suda, šta će oni koji su zauzeli pozicije sa otpadnikom izneti kao izgovor za svoje ponašanje? Kako prezreno će im izgledati iskre koje su sami upalili, na suprot svetoj vatri koju je Bog upalio!” (Review i Herald, 9. Avgust, 1898 par. 15)
Vrlo interesantna izjava, isključivo Svetac, čije obličje je Božji Sin, ima pravo da kroči u unutrašnji krug Božji i niko više. Ovo je u savršenom skladu sa drugim izjavama Duha Proroštva gde kaže da je Isus “jedino biće koje je bilo jedno sa Bogom” i na drugom mestu da je Isus “jedino biće koje je moglo da uđe u sve promisli Božje”. To ruši svaku teoriju o Njihovom Svetom Duhu kao nekom trećem biću koje je jednako njima dvojici i zajendo sa njima čini trojedinog Boga. Ali šta Duh Proroštva kaže da će se na veliki dan suda desiti onima koji su se drznuli da svojim umotvorinama uđu u taj Božji unurašnji krug i redefinišu odnose između Oca i Sina i svedu ih na tročlani komitet? Ne dozvoli brate ili sestro da ti budeš u toj grupi drznika.
“Mnogi među Hristovim slušaocima koji su boravili u jerusalimu, i koji nisu bili u neznanju u vezi zavere vladara protiv Njega, su se osećali privučeni k Njemu neodoljivom silom. Ubeđenje je jačalo da On jeste Božji Sin. Ali Sotona je bio spreman da sugeriše sumnju; i za ovo, put je bio pripremljen kroz njihove pogrešne ideje o Mesiji i Njegovom dolasku” (Čežnja Vekova 457.2)
Koliko Hristovih učenika danas dozovoljava Sotoni da ubaci sumnju da je Isus zaista Božji Sin, misleći da mu daju veću slavu i čast negirajući da je on jedinorodni Sin svoga Oca kojeg je došao da nam otkrije. Kako lako propuštamo da razumemo dubinu Hristove žrtve i zadovoljavamo se sebičnim izgovorom da je došao samo da nas spasi od večne smrti. Isus je došao da objavi Oca celom svemiru i pomiri svako stvoreno biće sa Stvoriteljem od koga je sve.
“Opet, sveštenici i rabini povikaše na Isusa kao hulnika. njegova tvrdnja da je jedan s Bogom ih je i pre pokrenula da uzmu Njegov život, i nekoliko meseci kasnije oni su javno izjavili, “Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.” Jovan 10:33 Zato što on jeste bio, i jer se javno izjasnio da jeste Božji Sin, oni su bili spremni da ga ubiju.” (Čežnja Vekova 470.1)
Duh Proroštva, u Čežnji Vekova, za koju se, neosnovano, tvrdi da je donela novu svetlost o božanstvu, kaže da Isus zaista jeste bio Božji Sin i da je on javno izjasnio da jeste. Ali, neko će reći, Hrist je bio Božji Sin u kontekstu plana spasenja i on je na to mislio kada je rekao da je Božji Sin.
Pogledajmo jednu zanimljivu izjavu Duha Proroštva koja kaže sledeće:
“Isus je prisvajao jednaka prava sa Bogom u radu koji je jednako svet, i istog karaktera kao i onaj u kojem je Otac na nebu bio uključen. Ali Fariseji su se još više razbesneli. On ne samo da je prekršio zakon, po njihovom razumevanju, nego je nazivajući Boga “svojim sopstvenim Ocem” objavio Sebe kao jednakog Bogu. Jovan 5:18 Cela jevrejska nacija je Boga zvala svojim Ocem, i zato oni ne bi bili tako razjareni da je Hrist predstavio sebe u istom odnosu prema Bogu. Ali oni su ga optužili za hulu, pokazujući da su ga razumeli da IZNOSI OVU TVRDNJU U NAJVIŠEM SMISLU. (Čežnja Vekova 207.4)
Šta može da znači to da je Isus izneo tvrdnju da je Sin Božji u NAJVIŠEM SMISLU. Da li je Sin Božji u kontekstu plana spasenja, najviši smisao te reči? Naravno da nije. Isus je izneo tvrdnju da je Božji Sin u najvišem smislu, dajući do znanja da on zaista, u realnosti, u najvišem smislu jeste Božji Sin.
“Oni koji prihvataju dokaze Božje Reči će imati iskustvo koje će biti barijera protiv neverstva, jer će biti prevedeni iz tame u dragoceno svetlo vere, nade, i sigurnosti. Obraćena duša može reći, Trebala mi je pomoć, i našao sam je u Isusu. On je zadovoljio svaku moju potrebu, utolio glad moje duše, i Biblija je za mene otkrivenje Isusa Hrista. On može reći neverniku, ‘Pitaš me zašto verujem u Isusa? i ja odgovaram, Zato što je on za mene božanski Spasitelj. Biblija je za mene glas Božji. Ja imam svedoka u sebi da je reč Božja istinita, i da je Isus Hrist sveti Božji Sin. Ja ne pratim lukavo smišljene basne.” (Znaci Vremena, 3. Septembar, 1894 par 4.)
Oni koji veruju rečima Biblije da je Isus zaista jedinorodni Sin Božji, se ne povode za lukavo smišljenim basnama.
“Anđeli su bili proterani iz Neba jer nisu hteli raditi u harmoniji sa Bogom. Oni su pali sa njihove visoke pozicije jer su hteli da budu uzvišeni. Oni su počeli sami sebe da uzdižu, i zaboravili su da njihova lepota ličnosti i karaktera dolazi od Gospoda Isusa. Ovu činjenicu (pali) anđeli su prikrivali, da je Hrist jedinorodni Sin Božji, i počeli su da smatraju da ne treba da se savetuju sa Hristom.” (Ovaj Dan sa Bogom 128,2)
“On koji je hodao po uzburkanim talasima, i svojom rečju utišao njihov gnevni urlik, koji je isterao đavole koji su odlazeći priznali da je On Božji Sin, koji je razbio san mrtvih, koji je držao hiljade oduševljene Svojim rečima mudrosti, nije mogao da dosegne srca onih koji su bili zaslepljeni predrasudom i mržnjom, i koji su tvrdoglavo odbacili svetlost.” (Čežnja Vekova 541.4)
Iako su tu činjenicu skrivali još na nebu, demoni su sad na zemlji bili primorani da priznaju da je Isus Božji Sin.
Čak su i učenici bili zbunjeni činjenicom da je Božji Sin umro na krstu.
“Učenici su diskutovali među sobom u vezi događaja poslednjih nekoliko dana, i čudili se kako činjenica da je Isus predao Sebe na sramotnu smrt može biti pomirena sa njegovim tvrdnjama da je Božji Sin. (Biblijski Komentar 5. Sveska 1125.9)
Duh proroštva nas upozorava na prefinjenu prevaru koja će obmanuti mnoge.
Trojanski Konj
“Isus, Iskupitelj sveta, je kanal kroz koji svi naši blagoslovi dolaze, i oni koji odbijaju da ga priznaju kao svetog Božjeg Sina, praktično kažu, ‘Neću da ovaj čovek vlada nada mnom.” Oni koji su svojevoljni, naduvani ponosom i samo-važnošću, iako neće dozvoljaviti da njihova volja bude u harmoniji sa Božjom voljom, ipak će prihvatiti obmane i lažne proroke, i biti navedeni da odbiju da priznaju Hrista kao Božjeg Sina. Skeptici i nevernici mogu tvrditi da čine dobar posao, ali oni su veoma obmanuti. Oni gaze po krvi zaveta, i smatraju ono što treba da ih posveti, za nešto nesveto. Postoje mnogi koji nisu zauzeli poziciju koju nevernici zauzimaju, a ipak oni su u prvim fazama neverstva.” (Znaci Vremena, 3. Septembar, 1894 par. 3)
Mnoga naša braća u našoj crkvi kažu da oni nemaju problema sa činjenicom da je Isus Božji Sin, misleći samo na Njegovu navodnu ulogu u kontekstu plana spasenja.
O braćo moja, zar se Bog da prevariti. “Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.” Galatima 6:7
Zar će papstvo biti opravdano zato što su držali “Dan Odmora” ili “Šabat”, misleći ne na onaj dan koji Sveto Pismo kaže, nego na nedelju. Izražavati veru u Božjeg Sina, a u stvari verovati da on nije Božji Sin, je neverstvo u najvišem smislu reči. Uzdižemo se u svojim srcima, ponosni što smo otkrili tajnu božanstva koja nam nije otkrivena i koju nas neprijatelj obmanuo da je čitamo između redova. Govorimo “nećemo da ovaj ‘manji’ Bog, koj je rođen od Oca, vlada nad nama. Mi verujemo u trojedinog Boga”
“Kada je Hristova unutarnja slava blesnula, to je bilo previše silno za Njegovu čistu i savršenu ljudskost da prikrije. Pisari i Fariseji ga nisu priznavali, ali je njihovo neprijateljstvo i mržnja bila zbunjena kada je Njegovo veličanstvo zablistalo. Istina, iako sakrivena velom poniženja, je govorila svakom srcu sa nepogrešivim svedočanstvom. Ovo je dovelo do Hristovih reči, ‘Vi znate ko sam ja.’ Ljudi i đavoli su bili primorani, svetlošću Njegove slave, da priznaju, ‘Zaista, ovo je Božji Sin.’ Tako je Bog otkriven; tako je Hrist proslavljen.” (Znaci Vremena 10. Maj, 1899)
Vi braćo znate ko je Isus Hrist, jedinorodni Sin Boga živog. Njegov Sveti Duh vas osvedočava u to i navodi da priznate da je zaista on Božji Sin. Da li ćete se poniziti pred onim koji vas je otkupio svojom krvlju, ili nastaviti učiti duše umotvorine ljudske.
“Sotona se još nadao da će veliki plan spasenja propasti. On se naprezao svom svojom silom da učini srca ljudi tvrdim i njihova osećanja protiv Isusa. on se nadao da će ga tako malo njih prihvatiti kao Božjeg Sina da će On odlučiti a su Njegove patnje i žrtva suviše veliki za tako malu grupu. Ali ja sam videla da čak i da je bilo samo dvoje koji bi prihvatili Isusa Hrista kao Božjeg Sina i verovali u Njega za spasenje svojih duša, On bi izvršio plan.” (Rani Spisi 159.2)
Ne dozvolimo da budemo prevareni, da tumačimo Božju Reč po našim željama, pijani od vina vavilonskog. Sotona je dva puta pokušao da kuša Hrista pitanjem “Ako si Sin Božji”. On koji je “bio dobro upoznat sa pozicijom časti, koju je Hrist držao na Nebu kao Sin Božji”, je bezuspešno pokušao da navede Hrista da posumnja u to. Nakon skoro 2000 godina, Sotona je, kroz ljudsku taštinu, uspeo da navede Božji narod koji je skoro 100 godina verovao da je Isus zaista Božji Sin u najvišem smislu reči, da posumnja u to. Otreznimo se, padnimo na kolena i vapimo pred Gospodom da nam oprosti neverstvo i dovrši u nama posao koji je započeo.
