Svedočanstvo Jovana Krstitelja da je Isus jagnje Božje koje uze na se grehe sveta, je uticalo na mnoge njegove sledbenike da pruže šansu ovom nenametljivom stolaru iz Nazareta da ih uveri u svoju misiju i autoritet. Međutim, kada je Jovan Krstitelj bačen u tamnicu i pogubljen, mnogi od onih koji su verovali da je Jovan poslan od Boga, počeli su sada, zbunjeni dešavanjima, da sumnjaju. Ova sumnja se prenela i na njihovu veru u Isusa i neki su počeli da odstupaju, obeshrabreni i izgubljeni u svojim očekivanjima koja nisu bila zasnovana na Svetom Pismu.
Iako ih nije razdvojilo od Hrista, vera njegovih učenika je bila ozbiljno nagrižena dešavanjima, i zbunjeni hristovom prividnom nezainteresiranošću za sudbinu Njegovog najvernijeg glasnika, počeli su da se pitaju u sebi, ko je zaista njihov učitelj. Znajući duhovnu teskobu svojih učenika, isus ih upita “Ko govore ljudi da je Sin čovečiji?” Nakon što je dobio nekoliko različitih odgovora, sa čežnjom da utvrdi njihovu veru i rastera maglu sumnje u njhovim umovima, Isuh ih konačno upita “A vi šta mislite ko sam ja?” Prvi odgovor, po običaju, je stigao od Petra, “A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.” Matej 16:16
Petar je izrazio veru svih dvanaestorice, ali njihovo potpuno razumevanje Isusove misije je još uvek bilo zamračeno protivljenjem i netačnim interpretacijama sveštenika i vladara. Petrova izjava nije bila rezultat njegove mudrosti ni dobrote, niti razlog za samozadovoljni ponos, nego direktno otkrivenje Svetog Duha i Isus koristi priliku da istakne “Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.” Matej 16:17-18
Isus je uzeo Petrovu izjavu i objavio celom svetu da će na toj činjenici koju je Petar izneo, a koja mu je objavljena od samog Oca koji je na nebesima, osnovati svoju crkvu. Koja je to stena na kojoj Isus zida svoju crkvu? Ta stena je činjenica da je on Hrist, Sin Boga živog.
Zapazite kako se tačno Petar izrazio, inspirisan Svetim Duhom. On kaže “Ti si Hristos, Sin Boga Živoga”.
Razmislite malo dublje o ovome. Da li se ova izjava odnosi na Hristovo stvarno, doslvno sinovstvo od Boga Oca, ili na Njegovu ulogu Sina, kao što doktrina o trojedinom Bogu uči?
Ako će Isus sazidati svoju crkvu na ovoj činjenici, zar ne bi još čvršći temelji bili osnovani da je Nebeski Otac objavio Petru Hristov pravi identitet kao drugog lica trojedinog Boga, umesto Njegove uloge u planu spasenja?
Ne, zato što Hrist zaista jeste Sin Boga Živoga, i to je bilo poznato svim patrijarsima i svim Jevrejima u Hristovo doba. Oni su znali da će Hrist, Mesija, koji će doći biti zaista Sin Božji.
Možda ćete se začuditi! Pogedajmo šta Sveto Pismo kaže o ovome.
Hrist i Kajafa
Pokušavajući da uhvati Isusa u nekoj reči za koju bi ga mogao optužiti za hulu, poglavar sveštenički upita Isusa “odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?” Matej 26:63
Mi vidimo da i poglavar sveštenički izjednačava Mesiju koji treba da dođe sa Božjim Sinom.
Ali pogledajmo jedan događaj pre ovoga sa poglavarom svešteničkim, situaciju kada su Jevreji hteli da kamenuju Isusa zbog nečega što je on rekao.
“Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.” Jovan 10:32-33
Šta je to Isus rekao, da je bila tolika hula, kako je Isus gradio sebe Bogom? Odgovor imamo u Hristovoj izjavi u 36.om stihu:
“Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?” Jovan 10:36
Zapazite da su Jevreji Hristovu izjavu da je Sin Božji, doživeli da Isus gradi sebe Bogom. Moram ovde spomenuti iracionalnu optužbu koja se iznosi protiv onih koji danas veruju da je Isus zaista Sin Božji, da se time Isus čini manjim od Boga, inferironim i nekim polu-bogom. Ta optužba je ironična u svetlu optužbi koje su iznesene protiv samog Isusa.
Da li je Isus, kada je rekao “Ja sam Sin Božji” upućivao Jevreje da je to samo njegova uloga i da se naziva Sin Božji jer je začet od Svetog Duha (što je samo po sebi paradoks, jer onda ne bi bio Očev sin, nego sin Svetog Duha), ili je Isus time njima davao do znanja da on zaista jeste Bog, upravo onako kako su oni i shvatili? Naravno da je ovo poslednje, Isus kao Sin Božji je zaista i potpuno Bog kao i Njegov Otac. Kao što sin čovečji ne može biti ništa drugo nego potpuno čovek (ne može biti polu-čovek, inferioran, manji čovek) tako je Isus, Sin Božji potpuno Bog po svom nasleđu, po svojoj prirodi. U drugom slučaju, njegova izjava Jevrejima bi bila potpuno besmislena.
Tri Jevreja u peći
Ali, nisu samo Isus i Petar dali ovu izjavu u vezi Hristovog božanstva. Mnogo vekova pre toga, jedan neznabožački vladar je bio upućen u istu činjenicu. Kada su tri mlada Jevreja odbili da poslušaju carevu naredbu i poklone se kipu koji je on napravio sebi u čast, vavilonski car Navuhodonosor je naredio da se živi bace u užarenu peć.
“Tada se prepade car Navuhodonosor, i brže ustav progovori i reče svojim dvoranima: Ne bacismo li tri čoveka svezana u oganj? Odgovoriše i rekoše caru: Da, care. Odgovori i reče: Eno, vidim četiri čoveka odrešena gde hode posred ognja i nije im ništa, i četvrti kao da je Sin Božji.” Danilo 3:24-25
Tri mlada Jevreja, zajedno sa Danilom su svedočili ovom neznabožcu o svom Bogu i Njegovom ljubljenom Sinu koji će doći da spasi svoj narod. Kada je video lik koji nepovređen hoda usred ognja, Navuhodonosor se istog momenta setio svedočanstva koje su tri mlada Jevreja dali, da je Sin Božji spasitelj čovečanstva.
“Kako je Navuhodonosor znao da je lik četvrtog bio kao Sina Božjeg? On je čuo o Sinu Božjem od Jevrejskog roblja koje je bilo u njegovom carstvu. Oni su doneli poznanje živog Boga koji valda svim stvarima.” Review i Herald, 3. Maj 1892
Da li su Jevreji svedočili Navuhodonosoru o čoveku Isusu Hristu, koji će se zvati Sin Božji zato što će biti začet od Duha Svetog, a u stvari neće biti Sin Božji, nego drugo lice trojedinog Boga? Ne, svedočanstvo jasno kaže da su svedočili o Sinu Božjem.
Ali pogledajmo za kraj, još jedno svedočanstvo.
Isus i Legion
“I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim, Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem. A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se. I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me. Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.” Marko 5:2-8
Upitajte se zašto se ovi demoni (Legion) obraćaju Isusu kako Sinu Boga Višnjega? Da li oni mare za plan spasenja, pa Isusa nazivaju po njegovoj ulozi? Da li je njima objavljen plan spasnja i Hristova uloga Sina? Ne, oni mu se obraćaju upravo onako kako su ga poznavali kada su se sreli poslednji put, kada je izbio rat na nebu i kada su bili izgnani sa neba. Isus je i tada bio Sin Boga Živoga.
“Anđeli su bili proterani iz Neba jer nisu hteli raditi u harmoniji sa Bogom. Oni su pali sa njihove visoke pozicije jer su hteli da budu uzvišeni. Oni su počeli sami sebe da uzdižu, i zaboravili su da njihova lepota ličnosti i karaktera dolazi od Gospoda Isusa. Ovu činjenicu (pali) anđeli su prikrivali, da je Hrist jedinorodni Sin Božji, i počeli su da smatraju da ne treba da se savetuju sa Hristom.” (Ovaj Dan sa Bogom 128,2)
Zapazite da Duh Proroštva, govoreći o pobuni na nebu, još pre nego što je čovek stvoren i pao u greh, kaže da je bila ČINJENICA da je Isus jedinorodni Sin Božji. Mnogi danas pokušavaju da sakriju tu činjenicu kao što su i pali anđeli pokušavali, ali ovaj put kada su se ponovo susreli s Njim, nije više bilo svrhe prikrivati bilo šta jer im je bilo jasno da nemaju moć da mu se odupru.
Ali zašto su pali anđeli, pre nego što su proterani sa neba, pokušavali da prikriju tu činjenicu? Zato što je to bila glavna tačka pobune njihovog voljenog vođe, Lucifera.
“Anđeli koji su bili lojalni i istiniti su pokušali da pomire ovog moćnog, buntovnog anđela, sa voljom njegovog stvoritelja. Oni su pravdali Božji čin dodeljivanja časti Hristu, i sa snažnim rasuđivanjem pokušali da ubede Lucifera da njemu ne pripada ništa manja čast nego pre nego što je Otac proglasio čast koju je postavio na Svog Sina. Oni su jasno predstavili da je Hrist bio Sin Božji, postojeći sa Njim od pre nego što su anđeli stvoreni; i da je On uvek stajao sa desne strane Ocu, i njegov blagi, pun ljubavi, autoritet nikada pre nije bio doveden u pitanje; i da On nije dao nikakve naredbe osim onih koje su bile uživanje za anđele da izvrše. Oni su ga ubeđivali da to što je Hrist dobio posebnu čast od Oca, u prisustvu anđela, nije oduzelo od časti koju je Lucifer do tada primio. Anđeli su plakali. Oni su sa nestrpljenjem pokušavali da ga pokrenu da odbaci svoje zle planove i potčini se njihovom stvoritelju; jer je pre toga sve bilo u miru i harmoniji… Lucifer je odbio da sluša.” (Priča o Otkupljenju, str. 13-16
Verni, sveti anđeli, su jasno predstavljali Luciferu tu istu činjenicu, da je Hrist bio Sin Božji, postojeći sa njim (Ocem) od pre nego što su anđeli stvoreni.
Neka nam Gospod omogne da objavimo ovu činjenicu velikim glasom, da je Isus Hrist zaista Sin Božji, jedno sa Ocem, potpuno Bog, jer je to činjenica na kojoj je On osnovao svoju crkvu koju vrata pakla neće nadvladati. Ako zidamo našu crkvu na bilo kojoj drugoj steni, osim one koja je kamen od ugla, Sin Božji, zidamo na pesku i doći će oluja i odneti našu građevinu.
